Restoran Sakura

Bar&Lounge Sakura je još jedan u nizu sjajnih restorana napravljenih u Beton hali.  Kako je ime dobio po japanskoj reči za trešnjin cvet, nedvosmisleno vam je jasno da je u pitanju azijski restoran. Pomalo drugačiji koncept od onoga što očekujemo u Beton hali, ali to mu upravo daje čar. Malo izmešten od ostatka popularnih restorana, kao da žele da pokažu da su oni drugačiji. Ali samo malo drugačiji, a opet dovoljno poznat koncept. Pomireni istok i zapad. To je ono što ovom mestu daje pečat.

Odmah na ulazu, primetila sam  zadnji zid koji je urađen kao japanski paravan i obasjan mutno crvenom bojom.  Kao da je arhitekta želeo da ostavi utisak neke tajanstvenosti. Pao mi je na pamet neki akcioni film u kome se uvek iza takvih paravana nalaze kockarnice ili šta god već vaša mašta zamisli.

Sa menija za početak biram nezaobilazne tempura gambore i edamame, azijsku soju koju su mi preporučili prijatelji. U pitanju je sveža soja, koja izgleda kao plodovi boranije. Služe je sa krupnom solju i gricka se kao neko predjelo. Rečeno mi je da je izuzetno zdrava. Moj doživljaj? Pa, svakako preporučujem da probate. Mene nije oduševila, ali nije ni loša. Drago mi je da sam probala nešto novo, što do sada nisam imala prilike da jedem.

Nasi Goreng kao glavno jelo... Jelo koje je meni uvek u dragom sećanju jer sam deset dana u Indoneziji živela na njemu. Pirinač sa povrćem i mesom, balgo ljutksat...Do sada već znate da nisam ljubitelj ekstremne azijske hrane, i da uvek biram nešto makar malo poznato.

 I na kraju divan, divan, predivan dezert-Čokoladni tart sa džemom od đumbira i sladoledom od vanile. Sjajna kombinacija ukusa. Taman kad se proguta čokoladni zalogaj, u pozadini se oseti đumbir koji ubije presladak ukus čokolade-Idealno!

Preporučujem, kao i sva mesta o kojim pišem. Ovde možete doći ukoliko ste ljubitelj malo drugačije atmosfere, sjajne azijske kuhinje a možete i samo "prošetati" po koktel karti Sakure, uz nezaboravan i već previše puta opisivan pogled na reku.

Prijatno!

Ocena: Osam

http://www.sakurarestoran.rs/sr/

Little Bay

Odavno sam čula za ovaj neobičan koncept restorana. Sada kada sam ga posetila, mogu samo da kažem da mi je žao što ranije nisam bila ovde. Kako sami za sebe kažu: „Little Bay je restoran u operi, ili opera u restoranu“. Tako i izgleda. Barokni stil sa zlatnim balkonima, crvenim zidovima, ukrašen draperijama koje podsećaju na pozorišne zavese. Jedinstven i svoj, zanimljiv i dražesan, ovaj restoran mi je dočarao Vivaldijevu Veneciju. Enterijer je napravljen taman tako da ne opterećuje, sa ukusom. Nažalost te večeri nije bilo koncerta, ali je moja mašta nakon samo 5 minuta zagolicana i znam da ću se uskoro vratiti da večeram uz zvuke poznatih opera.

Potraga za venčanicom je uvek pravo zadovoljstvo, naročito ukoliko se traži haljina za tematsko venčanje u „The Great Gatsby“ stilu. Četiri devojke šetaju gradom, obilaze salone i prodavnice. Probale su se razne haljine, čuli su se razna mišljenja. Poslednji put sam to radila kada sam tragala za svojom venčanicom. Sada sam ponovo osetila to uzbuđenje...Nakon divnog popodneva, sa osmehom na licu, ulazimo u Little Bay restoran, kako bismo podelile svoje utiske. Iako pripada potpuno drugom vremenu, ovo je idealno mesto za beskonačnu priču o haljinama i žiponima, o velu i cveću, savršenim cipelama i crkvi.

Izbor hrane prepuštam budućoj mladi, koja je ovde već poznati gost. Ljubazan konobar donosi rolnice sa dimljenom piletinom i pečurke zapečene sa mocarelom. Prvi zalogaj i jasno mi je da će me ovde pored ambijenta, očarati i hrana. Za glavno jelo biram salatu sa piletinom i avokadom. Savršeno začinjena mešavina povrća i piletine, baš po mom ukusu. Već razmišljam o tome, kako bi uz ovu hranu išla neka operska arija. Definicija hedonizama!

Preporuka svima! I vama koji mislite da je to „previše“, verujte mi taman je koliko treba. Zapravo je Little Bay prava mera. Ono nešto nesvakidašnje, ali ne preterano. Nešto novo i drugačije, ali ne i potpuno otkačeno. Mesto za sve vas koji smatrate da vam je Beograd mali, za vas kojima je dosadno da sedite na istim mestima, sa istim ljudima i u istoj atmosferi. Sada imate priliku da jedno veče začinite, i to u centru grada, u Dositejevoj ulici. A ja obećavam post sa jednog koncerta iz Little Bay-a. Do tada...

Prijatno!

p.s. Ivana je pronašla svoju temu, Dunja i Jelena možda barok može da bude vaša!

www.littlebay.rs

Monument kafe-restoran

Leto baš i nije bilo sjajno. Zapravo, imam utisak da nikako da počne. Verovatno ćemo u decembru imati sjajne sunčane dane. Da li i vas kiše deprimiraju?

Osim divnih, sunčanih dana na moru, beogradsko leto nekako provodimo „unutra“. Tržni centri su puni, jer ljudi žele da popiju kafu ili pojedu nešto bez bojazni da bi im svaki čas mogao zatrebati kišobran iznad glave. Bilo da ste u Ušću ili Delti, predah od šetnje možete napraviti u restoranu Monument. U vreme, ne tako davnih, studentskih dana bila sam redovan gost u ovom restoranu u ulici Admirala Geprata. Moram priznati da odavno nisam bila tamo, ali uvek nekako usput posetim lokale u tržnim centrima ili gradu.

Monument predstavlja koncept kafe-restorana koji je kod nas izuztno moderan. Znate ono, nešto između. Ne bih se baš uveče spremila da izađem na večeru u Monument, ali kada sam u prolazu obično odaberem i nešto za jelo sa njihovog menija.

U vreme ručka, moj izbor je jedna od obrok salata, najčešće je to Cezar. Za ljubitelje italijanske kuhinje može se naći i solidna piza ili pasta. Nije hrana u Monumentu nešto što će vas naterati da vam nepca gore, ali nije ni loša. Ovaj post ima za cilj da vam predložim gde možete nešto usput pojesti, bez puno razmišljanja, a da ne završite na nekom kiosku.

Ono što je meni u poslednje vreme privuklo pažnju je miris belgijskog vafla koji se širi iz renovirane, otvorene kuhinje Monument restorana u Delti. Moderan koncept otvorene kuhinje i ovde možemo da vidimo. Vrlo zanimljiv dizajn sa jarkim bojama i naslaganim voćem na policama, velikim lusterima u obliku kugla i palmama učiniće da zaboravite da ste u tržnom centru. Eh da, da se vratim na vafl (belgian waffle)... Biram zanimljivu kombinaciju vafla sa palačinkom i eurokremom i sladoledom. Palačinke su sečene na trakice i umotane u neki kao cvet koji se nalazi na vaflu. Ovaj dezert predstavlja noćnu moru za vaš struk, ali se u jednom tanjiru nalazi sve što ja volim! Ako ste i vi ljubitelji ove belgijske poslastice, navalite!

Prijatno!

Ocena: Šest

 

www.monument.rs

 

Salaš 137-Čenej

 Da znam, to nije u Beogradu...A ovo je blog koji piše o beogradskim restoranima. Dragi moji odvojite jedan dan i pobegnite iz beogradske buke na selo. Potreban vam je samo jedan dan i sat vremena vožnje. Priznaćete da zvuči primamljivo.

Divan salaš 137, nalazi se u mestu Čenej, pored Novog Sada. Divna priroda, park i konji... I domaća hrana, divna... predivna...Ovo mesto je sjajno i za porodice sa decom, a i ako želite da pobegnete na kratko iz grada sa nekim vama dragim. Možete šetati, jahati ili u mom slučaju gledati i maziti konje. Za decu je napravljeno igralište sa ljuljaškama, klackalicama i penjalicama. Pravi mali raj.

Prilaz kroz divan drvored, sa desne strane staza za treniranje konja i počinje film u glavi. Uvek se vrti neka Balaševićeva pesma, a noge poskakuju. Za nas koji nismo iz Vojvodine, doživljaj salaša je nekako uvek neki "film" iz Balaševićevog opusa.

Dvorište popločano ciglom, kuća na lakat, šareni karirani stolnjaci. Dočekuje nas ljubazan konobar sa širokim osmehom i razvučenim akcentom. Razume se, on čovek priča normalno, samo je meni seljančuri iz Beograda nešto u tom razvlačenju egzotično. Razvlačim osmeh i suzdržavam se da ne kažem - Ta mante! Bojim se da moje oduševljenje ne bi razumeo na pravi način, a ja sam samo srećna što vreme ovde kao da stoji. Nema buke, bar ne one koja smeta i nema stresa... Zato rakija od dunje za sve... Ah a tek meni...Odmah se setim "Al se nekad dobro jelo, baš". Danas me ne zanima dijeta, ni to što ću se vratiti kući sa par kila viška, moram da probam sve, u svačiji tanjir da zavučem njušku. Na stolu su: ćuretina sa mlincima, medena piletina, gulaš od srnetine sa sosom od višanja, domaći hlebac beli, popaj salata od svežeg spanaća, rinflajš sa raznim sosevima, domaća jagnjetina i bokal crnog i belog domaćeg vina. Svaki zalogaj je nova slika, a slike se smenjuju satima...

I tako sve dok neko ne kaže da je vreme da se krene kući i krene večito pitanje ko će da vozi...

Salaš raspolaže i sobama, koje moj muž zove "snašina i lalina soba", pa ako ikako možete sebi dozvoliti da ostanete dva dana, preporučujem. Ukoliko bude pala kiša, imaćete prilike i da vidite prave žabe koje skakuću oko vaših nogu dok gackate po toplim letnjim barama.

Ocena: Devet

Prijatno!

P.S. Sto u restoranu obavezno rezervišite, iako ste rezervisali sobu.

www.salas137.rs

Restoran Druga Piazza

Iako umalo da nam kiša poremeti planove, i te noći smo se spustili do reke. Beton hala kao centar svih gradskih dešavanja, opet je bila prvi i pravi izbor. Par novootvorenih mesta bili su na raspolaganju, a ovog puta izbor je pao na italijanski restoran Druga Piazza. Iako su vremenske prilike bile grozne, ovo mesto je bilo polupuno. Čitaj pažljivo polupuno ne poluprazno, što je za datu situaciju bilo pohvalno. Kao što već znate restorani u beton hali i nisu baš napravljeni da bi se tamo selo i jelo. Nekako je bitan i ambijent i atmosfera i da vidiš i budeš viđen, a uz to ukoliko možeš dobro i da pojedeš-sjajno! S tim u vezi, restoran Druga Piazza se savršeno uklopio u svoj komšiluk.

Klasičan već prepoznatljiv enterijer u ovom kraju. Prostran lokal sa otvorenom kuhinjom i terasom. Iako su zidovi ofarbani u crno, prostor izgleda veliko. U jednom uglu se nalazi otvorena kuhinja na čijem staklu su zalepljene slike svinja. Ne mogu reći baš da je simpatično, ali svakako mami osmeh. Recimo da je prava reč zanimljivo. Uz staklo su poređani dugi barski stolovi gde se možete smetiti i imati pogled na reku i prolaznike. A na zidovima i po stepeništu poređane su kutije sa vinima, kao u nekom magacinu...Uvek se zapitam kada je postao popularan taj koncept "baš me briga"? Nemojte me pogrešno shvatiti, ne kritikujem, ume da bude i simpatičan kada je doziran. Znam da su jedno vreme devojke u gradu furale takve frizure. Danas je sve više restorana u tom fazonu, kao mnogo smo cool i ne marimo baš previše gde će šta stajati, konbari nam nose starke, toaleti su nam ludi, zidovi neokrečeni... Ustvari sećam se tačno prvog otvorenog takvog kafića...Tada je tu izlazila samo opuštena ekipa, kao mnogo smo cool da bi se brinuli gde ćemo sedeti/stajati i kako izgledati. Par godina posle, svi se trude da furaju taj stil opuštene gradske face, pa i to postaje nekako nezanimljivo. Nego da se vratimo na temu..

Meni je klasičan italijanski, a te noći sam bila raspoložena za bisteka salatu, serviranu sa hrskavom italijanskom fokaćom (nešto kao pica hleb, preliven začinima i maslinovim uljem). O fokaći sam već pisala, a ko je nije probao do sada, toplo je preporučujem. Ljubazni konobar je preporučio crveno vino tri morave, vinarije Temet i nije pogrešio. Raduje me sve bolji kvalitet i veći izbor vina iz naših vinarija.

Uz par čaša, bilo je ovo vrlo prijatno druženje sa prijateljima...

p.s. Napomena: Nakon par čaša vina nađite nekog drugog (čitaj-manje pijanog) da vozi, vrlo lako mogu da vas zaustave organi reda!

Ocena: Osam!

Prijatno!

Bizu restoran i sushi bar

Beogradsko leto ume da bude dugo i sparno. Uvek se iznenadim kako par stepeni čini neverovatnu razliku, tako sam sa novobeogradske vrućine pobegla malo na Senjak. U ulici Andre Nikolića nalazi se Bizu, restoran i sushi bar, deo brenda Sushi Box.

Na stolu se nalaze dva menija, oba odštampana na belom papiru i povezana velikom kancelarijskom štipaljkom. Maštovito? Izbor je fuzija azijske i internacionalne kuhinje, a u ponudi su i jela pravljena od organskih sastojaka. Kuver takođe ima svoj azijski i evropski "zalogajčić", a na stolu se pored escajga nalaze i štapići.

Na preporuku ljubazne konobarice (baš ljubazne) naručujem potaž od organskog paradajza, i "čekiram" evropski deo menija. Sam potaž nije loš, klasična paradjz čorba sa svežim bosiljkom i maslinovim uljem.

Uz čašu Malvazije Kozlović razgledam enterijer. Primećujem mešavinu različitih stilova koji su stalno negde blizu jedan drugome, ali nikako da se uklope. Za mene pomalo čudan koncept. Sa jedne strane moderan dizajn sa, u poslednje vreme vrlo popularnom, otvorenom kuhinjom. Tu je i zid od cigle sa metalnim policama i naslaganim praznim teglama. Sa druge strane sedimo na drvenim stolovima sa crno-sivim tapaciranim stolicama/foteljama...Toaleti su urađeni u nekom plavom mozaiku, nalik na parna kupatila. Svi detalji pojedinačno zanimljivi, ali na jednom mestu previše za moj ukus.

Stiže i glavno jelo, izabrano sa azijskog menija, Furai gambori. Naime reč je o gamborima pohovanim sa panko prezlama i posluženim sa tonkacu sosom (sos od soje i kečapa) i pirinčem na pari. Ovo je jedno ukusno i lagano jelo, idealno za sve koji bi da ostave mesta za dezert. Po preporuci prijateljice biram voćni tiramisu...Stvarno je za čistu desetku.

Prijatno!

Ocena: Sedam

Probajte!

http://bizu.rs

GO SUSHI

Sam koncept nije osmišljen kao restoran, ali zavređuje pažnju. Stvar je prosta...ljudi su napravili sushi za poneti. I to kakav suši. Sa pravom se usuđujem da kažem da ja lično bolji nisam jela. 

Otvaranje ovakvog koncepta u komšiluku naravno da je privuklo pažnju mog muža. Moram da priznam da nisam bila sigurna u isplativost ovog projekta, ali hej ovo je Srbija ovde svašta prolazi.

Malo po malo ljudi su počeli da rade ozbiljan posao. Ono što je bilo samo "dostava" i "za poneti", dobilo je par stolova u baštici ispred lokala, koji su sada stalno puni. Iza pulta tri suši majstora vredno rade. Tajna njihovog uspeha je jednostavna. Uvek ćete dobiti svež suši, pravljen pred vama, od najkvalitetnijih sastojaka. A raspoloženi su i da ćaskaju dok prave, tako da će vam vreme utrošeno da dobijete svežu hranu brzo proći. A meni lično je bilo i zanimljivo da vidim kako to nastaje suši.

 

Raznovrsan meni zadovoljiće svačije ukuse. Ukoliko ste rešeni da prvi put probate japansku kuhinju moja preporuka je Spicy miso losos supa (pazi ljuto!), nigiri-jegulja i moja omiljena mango maki rolnica sa gamborom, kokosom i krastavcem.

Probajte svakako! Svratite sa drugarima ili dragom osobom, ili napravite tematsku žurku kući! Vaši prijatelji će biti oduševljeni da probaju nešto novo. Verujte na reč, probala sam!

Prijatno!

Ocena: Osam!

www.gosushi.rs