Ambar

Pozdrav svima! Evo još jednog predloga za divne letnje dane…Ambar…

Za sve Vas koji , kao i ja, obožavate Toro Latin Gastrobar, u komšiluku je ista ekipa otvorila novi restoran-Ambar. Dakle ista lokacija-Beton hala, bašta u popularnom nizu, isti divni pogled na reku i vrlo sličan koncept. Moram da priznam da je onaj „vau“ efekat, ovog puta izostao jer me je nekako sve podsećalo na Toro, ali to ne umanjuje činjenicu da ovaj restoran svakako zaslužuje da ga posetite. Moja greška je bila što celoj ovoj priči nisam prišla što bi rekli Englezi „open minded“, već sam u svim detaljima vukla paralelu sa već pomenutim Torom. Takav će biti i ovaj post…

Restoran Sofa

Bašta restorana Sofa stapa se sa nizom šarenih bašta u Beton hali, koje su i u zimskom periodu prepune. Dovoljno je da izađe sunce i ovde nastaje haos. Svi ljudi koji vape za pogledom na reku i malo topline, spuste se do vode kao da jedva čekaju da skinu svoje teške perjane jakne i bar za neko vreme zaborave da mesec januar i dalje traje. Naizgled ista priča, isti ljudi, ista atmosfera, koju veoma volim, ali kad uđete unutra priča je za nijansu drugačija. Očekivala sam isti industrijski dizajn kao i kod većine restorana na ovoj promenadi, a dobila sam samo za trunku drugačiji osećaj, koji je veoma prijao. Pravi primer kako praktično isti prostor može da se uredi na drugačiji način.

Restoran Druga Piazza

Iako umalo da nam kiša poremeti planove, i te noći smo se spustili do reke. Beton hala kao centar svih gradskih dešavanja, opet je bila prvi i pravi izbor. Par novootvorenih mesta bili su na raspolaganju, a ovog puta izbor je pao na italijanski restoran Druga Piazza. Iako su vremenske prilike bile grozne, ovo mesto je bilo polupuno. Čitaj pažljivo polupuno ne poluprazno, što je za datu situaciju bilo pohvalno. Kao što već znate restorani u beton hali i nisu baš napravljeni da bi se tamo selo i jelo. Nekako je bitan i ambijent i atmosfera i da vidiš i budeš viđen, a uz to ukoliko možeš dobro i da pojedeš-sjajno! S tim u vezi, restoran Druga Piazza se savršeno uklopio u svoj komšiluk.

Klasičan već prepoznatljiv enterijer u ovom kraju. Prostran lokal sa otvorenom kuhinjom i terasom. Iako su zidovi ofarbani u crno, prostor izgleda veliko. U jednom uglu se nalazi otvorena kuhinja na čijem staklu su zalepljene slike svinja. Ne mogu reći baš da je simpatično, ali svakako mami osmeh. Recimo da je prava reč zanimljivo. Uz staklo su poređani dugi barski stolovi gde se možete smetiti i imati pogled na reku i prolaznike. A na zidovima i po stepeništu poređane su kutije sa vinima, kao u nekom magacinu...Uvek se zapitam kada je postao popularan taj koncept "baš me briga"? Nemojte me pogrešno shvatiti, ne kritikujem, ume da bude i simpatičan kada je doziran. Znam da su jedno vreme devojke u gradu furale takve frizure. Danas je sve više restorana u tom fazonu, kao mnogo smo cool i ne marimo baš previše gde će šta stajati, konbari nam nose starke, toaleti su nam ludi, zidovi neokrečeni... Ustvari sećam se tačno prvog otvorenog takvog kafića...Tada je tu izlazila samo opuštena ekipa, kao mnogo smo cool da bi se brinuli gde ćemo sedeti/stajati i kako izgledati. Par godina posle, svi se trude da furaju taj stil opuštene gradske face, pa i to postaje nekako nezanimljivo. Nego da se vratimo na temu..

Meni je klasičan italijanski, a te noći sam bila raspoložena za bisteka salatu, serviranu sa hrskavom italijanskom fokaćom (nešto kao pica hleb, preliven začinima i maslinovim uljem). O fokaći sam već pisala, a ko je nije probao do sada, toplo je preporučujem. Ljubazni konobar je preporučio crveno vino tri morave, vinarije Temet i nije pogrešio. Raduje me sve bolji kvalitet i veći izbor vina iz naših vinarija.

Uz par čaša, bilo je ovo vrlo prijatno druženje sa prijateljima...

p.s. Napomena: Nakon par čaša vina nađite nekog drugog (čitaj-manje pijanog) da vozi, vrlo lako mogu da vas zaustave organi reda!

Ocena: Osam!

Prijatno!