Kafana Bez Imena

U Bulevaru Vojvode Mišića 41 (preko puta sajma) nalazi se ova kafana neobičnog imena-Bez Imena. Možda je kafana „bez imena“, ali definitivno nije bez „reči“. A sve reči koje mogu da upotrebim da opišem ovu kafanu su dobre: ljubazno, ukusno, domaće, prijatno, pristupačno. Deluje primamljivo?

Walter sarajevski ćevap

„Vazduh trepti, ko da nebo gori. Sprema se oluja!“ Bila sam oduševljena jer je deo ovog teksta password za WiFi u restoranu Walter. Naravno da svi znaju ovaj sjajan tekst iz tako kultnog filma. Dobro, možda ne baš svi. Sigurna sam da ima još pojedinaca koji su kao moj muž operisani od domaće (ex Yu) kinematografije, pa im je reakcija bila „Molim???“, ali za sve ostale to je tako običan, i tako poznat tekst.

Salaš 137-Čenej

 Da znam, to nije u Beogradu...A ovo je blog koji piše o beogradskim restoranima. Dragi moji odvojite jedan dan i pobegnite iz beogradske buke na selo. Potreban vam je samo jedan dan i sat vremena vožnje. Priznaćete da zvuči primamljivo.

Divan salaš 137, nalazi se u mestu Čenej, pored Novog Sada. Divna priroda, park i konji... I domaća hrana, divna... predivna...Ovo mesto je sjajno i za porodice sa decom, a i ako želite da pobegnete na kratko iz grada sa nekim vama dragim. Možete šetati, jahati ili u mom slučaju gledati i maziti konje. Za decu je napravljeno igralište sa ljuljaškama, klackalicama i penjalicama. Pravi mali raj.

Prilaz kroz divan drvored, sa desne strane staza za treniranje konja i počinje film u glavi. Uvek se vrti neka Balaševićeva pesma, a noge poskakuju. Za nas koji nismo iz Vojvodine, doživljaj salaša je nekako uvek neki "film" iz Balaševićevog opusa.

Dvorište popločano ciglom, kuća na lakat, šareni karirani stolnjaci. Dočekuje nas ljubazan konobar sa širokim osmehom i razvučenim akcentom. Razume se, on čovek priča normalno, samo je meni seljančuri iz Beograda nešto u tom razvlačenju egzotično. Razvlačim osmeh i suzdržavam se da ne kažem - Ta mante! Bojim se da moje oduševljenje ne bi razumeo na pravi način, a ja sam samo srećna što vreme ovde kao da stoji. Nema buke, bar ne one koja smeta i nema stresa... Zato rakija od dunje za sve... Ah a tek meni...Odmah se setim "Al se nekad dobro jelo, baš". Danas me ne zanima dijeta, ni to što ću se vratiti kući sa par kila viška, moram da probam sve, u svačiji tanjir da zavučem njušku. Na stolu su: ćuretina sa mlincima, medena piletina, gulaš od srnetine sa sosom od višanja, domaći hlebac beli, popaj salata od svežeg spanaća, rinflajš sa raznim sosevima, domaća jagnjetina i bokal crnog i belog domaćeg vina. Svaki zalogaj je nova slika, a slike se smenjuju satima...

I tako sve dok neko ne kaže da je vreme da se krene kući i krene večito pitanje ko će da vozi...

Salaš raspolaže i sobama, koje moj muž zove "snašina i lalina soba", pa ako ikako možete sebi dozvoliti da ostanete dva dana, preporučujem. Ukoliko bude pala kiša, imaćete prilike i da vidite prave žabe koje skakuću oko vaših nogu dok gackate po toplim letnjim barama.

Ocena: Devet

Prijatno!

P.S. Sto u restoranu obavezno rezervišite, iako ste rezervisali sobu.

www.salas137.rs