Azzaro Belville

Malo lenja da se pomerim bilo gde po ovim letnjim vrućinama. U potrazi za hladovinom, nekom lepom baštom i ukusnom hranom otkrivam u komšiluku kafe-restoran Azzaro Belville. U naselju Belville na Novom Beogradu, idealan predah u delu koji komšije popularno zovu Promenada. Za sve koji nisu iz kraja, Promenada je šetalište u sredini Belvilla, prepuno kafica, ljudi, dece… U ovom kraju našeg lepog grada otvoren je restoran čiji su vlasnici već dokazali kvalitet u svojim drugim Azzaro objektima. I nakon dugog čekanja, u svom komšiluku dobijam mesto sa vrhunskom hranom, dobrim izborom vina, prelepom baštom. Idealno mesto za svaki dan, idealno mesto za prvu jutarnju kafu i doručak, idealno mesto za savršen ručak ili romantičnu večeru.

Monument kafe-restoran

Leto baš i nije bilo sjajno. Zapravo, imam utisak da nikako da počne. Verovatno ćemo u decembru imati sjajne sunčane dane. Da li i vas kiše deprimiraju?

Osim divnih, sunčanih dana na moru, beogradsko leto nekako provodimo „unutra“. Tržni centri su puni, jer ljudi žele da popiju kafu ili pojedu nešto bez bojazni da bi im svaki čas mogao zatrebati kišobran iznad glave. Bilo da ste u Ušću ili Delti, predah od šetnje možete napraviti u restoranu Monument. U vreme, ne tako davnih, studentskih dana bila sam redovan gost u ovom restoranu u ulici Admirala Geprata. Moram priznati da odavno nisam bila tamo, ali uvek nekako usput posetim lokale u tržnim centrima ili gradu.

Monument predstavlja koncept kafe-restorana koji je kod nas izuztno moderan. Znate ono, nešto između. Ne bih se baš uveče spremila da izađem na večeru u Monument, ali kada sam u prolazu obično odaberem i nešto za jelo sa njihovog menija.

U vreme ručka, moj izbor je jedna od obrok salata, najčešće je to Cezar. Za ljubitelje italijanske kuhinje može se naći i solidna piza ili pasta. Nije hrana u Monumentu nešto što će vas naterati da vam nepca gore, ali nije ni loša. Ovaj post ima za cilj da vam predložim gde možete nešto usput pojesti, bez puno razmišljanja, a da ne završite na nekom kiosku.

Ono što je meni u poslednje vreme privuklo pažnju je miris belgijskog vafla koji se širi iz renovirane, otvorene kuhinje Monument restorana u Delti. Moderan koncept otvorene kuhinje i ovde možemo da vidimo. Vrlo zanimljiv dizajn sa jarkim bojama i naslaganim voćem na policama, velikim lusterima u obliku kugla i palmama učiniće da zaboravite da ste u tržnom centru. Eh da, da se vratim na vafl (belgian waffle)... Biram zanimljivu kombinaciju vafla sa palačinkom i eurokremom i sladoledom. Palačinke su sečene na trakice i umotane u neki kao cvet koji se nalazi na vaflu. Ovaj dezert predstavlja noćnu moru za vaš struk, ali se u jednom tanjiru nalazi sve što ja volim! Ako ste i vi ljubitelji ove belgijske poslastice, navalite!

Prijatno!

Ocena: Šest

 

www.monument.rs

 

Restoran Druga Piazza

Iako umalo da nam kiša poremeti planove, i te noći smo se spustili do reke. Beton hala kao centar svih gradskih dešavanja, opet je bila prvi i pravi izbor. Par novootvorenih mesta bili su na raspolaganju, a ovog puta izbor je pao na italijanski restoran Druga Piazza. Iako su vremenske prilike bile grozne, ovo mesto je bilo polupuno. Čitaj pažljivo polupuno ne poluprazno, što je za datu situaciju bilo pohvalno. Kao što već znate restorani u beton hali i nisu baš napravljeni da bi se tamo selo i jelo. Nekako je bitan i ambijent i atmosfera i da vidiš i budeš viđen, a uz to ukoliko možeš dobro i da pojedeš-sjajno! S tim u vezi, restoran Druga Piazza se savršeno uklopio u svoj komšiluk.

Klasičan već prepoznatljiv enterijer u ovom kraju. Prostran lokal sa otvorenom kuhinjom i terasom. Iako su zidovi ofarbani u crno, prostor izgleda veliko. U jednom uglu se nalazi otvorena kuhinja na čijem staklu su zalepljene slike svinja. Ne mogu reći baš da je simpatično, ali svakako mami osmeh. Recimo da je prava reč zanimljivo. Uz staklo su poređani dugi barski stolovi gde se možete smetiti i imati pogled na reku i prolaznike. A na zidovima i po stepeništu poređane su kutije sa vinima, kao u nekom magacinu...Uvek se zapitam kada je postao popularan taj koncept "baš me briga"? Nemojte me pogrešno shvatiti, ne kritikujem, ume da bude i simpatičan kada je doziran. Znam da su jedno vreme devojke u gradu furale takve frizure. Danas je sve više restorana u tom fazonu, kao mnogo smo cool i ne marimo baš previše gde će šta stajati, konbari nam nose starke, toaleti su nam ludi, zidovi neokrečeni... Ustvari sećam se tačno prvog otvorenog takvog kafića...Tada je tu izlazila samo opuštena ekipa, kao mnogo smo cool da bi se brinuli gde ćemo sedeti/stajati i kako izgledati. Par godina posle, svi se trude da furaju taj stil opuštene gradske face, pa i to postaje nekako nezanimljivo. Nego da se vratimo na temu..

Meni je klasičan italijanski, a te noći sam bila raspoložena za bisteka salatu, serviranu sa hrskavom italijanskom fokaćom (nešto kao pica hleb, preliven začinima i maslinovim uljem). O fokaći sam već pisala, a ko je nije probao do sada, toplo je preporučujem. Ljubazni konobar je preporučio crveno vino tri morave, vinarije Temet i nije pogrešio. Raduje me sve bolji kvalitet i veći izbor vina iz naših vinarija.

Uz par čaša, bilo je ovo vrlo prijatno druženje sa prijateljima...

p.s. Napomena: Nakon par čaša vina nađite nekog drugog (čitaj-manje pijanog) da vozi, vrlo lako mogu da vas zaustave organi reda!

Ocena: Osam!

Prijatno!

Lorenzo i Kakalamba

Vau! Kakav enterijer. Ni sama nisam sigurna da li mi se sviđa ili me boli glava od šarenolikosti i različitih stilova. Ovaj restoran spaja nespojivo. U pokušaju da objedine jug Srbije i Italiju, tačnije Pirot i Firencu, vlasnici su napravili bajkovito mesto, ja bih rekla viđeno očima jednog trogodišnjaka. O ukusima ne treba raspravljati, mada kada je enterijer ovog mesta u pitanju ulazim u raspravu sama sa sobom. Svakako ostavlja utisak!

Za otvor na podu, kroz koji se vidi kuhinja, sve pohvale. Ženama savet da ukoliko su u suknjama, zaobiđu ovo parče poda.

Selekcija hrane je raznovrsna…Što bi se reklo „od Silvane do Nirvane“. Zaista svako može da pronađe nešto po svom ukusu. Možete birati između pirotskog sira ili italijanskih brusketa, prebranca i crvene paprike ili salate iz Toskane. U ponudi su i ručno rađene taljatele ili za ljubitelje južnjačke kuhinje punjene sušene paprike, zapečene u zemljanoj posudi. I tako bih mogla da nabrajam do sutra raznovrsne suprotnosti koje dominiraju jelovnikom ovog neobičnog restorana. Ali to možete da pogledate i sami.

Za mene jedan pileći file, punjen gorgonzolom, molim. I dok naručujem hranu čujem čoveka pored sebe koji ljubazno pita konobara kada će njegova porudžbina stići. Nakon nekog vremena, strpljenje lagano izdaje gospodina pored mene i on se upušta u malu svađu sa osobljem restorana. Sada je već prošlo dosta vremena, a ja ni ne smem da pitam šta se desilo sa mojim piletom. Gospodin za stolom pored im je već „začinio“ dan. Gledajući u peć ispred sebe, razmišljam o tome da sam trebala da naručim pizzu, možda bi brže stigla.

Komad dugo iščekivane piletine stavljam u usta i shvatam da mi se više ni ne jede. Ukus je standardan, prosečno dobro jelo, ali ja sam već izgorela u želji i u tišini nastavljam da trpam hranu u usta. Nema uživanja, samo da što pre završim i da bežim… Čekaju obaveze, a ovo se odužilo. 

Na kraju bacam još jedan pogled na nakinđurenog irvasa koji stoji na ulazu i izlazim sa osmehom na licu.

Šta ovo bi? Znam samo da su mi se oči „najele“ šarenila za neko vreme. Hoću li opet doći? Ne znam, hrana i nije loša samo me ubilo toliko čekanje. A tek šarenilo!

Ocena: Ocenite sami…ja nemam ideju!

www.lk.rs