Monument kafe-restoran

Leto baš i nije bilo sjajno. Zapravo, imam utisak da nikako da počne. Verovatno ćemo u decembru imati sjajne sunčane dane. Da li i vas kiše deprimiraju?

Osim divnih, sunčanih dana na moru, beogradsko leto nekako provodimo „unutra“. Tržni centri su puni, jer ljudi žele da popiju kafu ili pojedu nešto bez bojazni da bi im svaki čas mogao zatrebati kišobran iznad glave. Bilo da ste u Ušću ili Delti, predah od šetnje možete napraviti u restoranu Monument. U vreme, ne tako davnih, studentskih dana bila sam redovan gost u ovom restoranu u ulici Admirala Geprata. Moram priznati da odavno nisam bila tamo, ali uvek nekako usput posetim lokale u tržnim centrima ili gradu.

Monument predstavlja koncept kafe-restorana koji je kod nas izuztno moderan. Znate ono, nešto između. Ne bih se baš uveče spremila da izađem na večeru u Monument, ali kada sam u prolazu obično odaberem i nešto za jelo sa njihovog menija.

U vreme ručka, moj izbor je jedna od obrok salata, najčešće je to Cezar. Za ljubitelje italijanske kuhinje može se naći i solidna piza ili pasta. Nije hrana u Monumentu nešto što će vas naterati da vam nepca gore, ali nije ni loša. Ovaj post ima za cilj da vam predložim gde možete nešto usput pojesti, bez puno razmišljanja, a da ne završite na nekom kiosku.

Ono što je meni u poslednje vreme privuklo pažnju je miris belgijskog vafla koji se širi iz renovirane, otvorene kuhinje Monument restorana u Delti. Moderan koncept otvorene kuhinje i ovde možemo da vidimo. Vrlo zanimljiv dizajn sa jarkim bojama i naslaganim voćem na policama, velikim lusterima u obliku kugla i palmama učiniće da zaboravite da ste u tržnom centru. Eh da, da se vratim na vafl (belgian waffle)... Biram zanimljivu kombinaciju vafla sa palačinkom i eurokremom i sladoledom. Palačinke su sečene na trakice i umotane u neki kao cvet koji se nalazi na vaflu. Ovaj dezert predstavlja noćnu moru za vaš struk, ali se u jednom tanjiru nalazi sve što ja volim! Ako ste i vi ljubitelji ove belgijske poslastice, navalite!

Prijatno!

Ocena: Šest

 

www.monument.rs

 

Restoran Druga Piazza

Iako umalo da nam kiša poremeti planove, i te noći smo se spustili do reke. Beton hala kao centar svih gradskih dešavanja, opet je bila prvi i pravi izbor. Par novootvorenih mesta bili su na raspolaganju, a ovog puta izbor je pao na italijanski restoran Druga Piazza. Iako su vremenske prilike bile grozne, ovo mesto je bilo polupuno. Čitaj pažljivo polupuno ne poluprazno, što je za datu situaciju bilo pohvalno. Kao što već znate restorani u beton hali i nisu baš napravljeni da bi se tamo selo i jelo. Nekako je bitan i ambijent i atmosfera i da vidiš i budeš viđen, a uz to ukoliko možeš dobro i da pojedeš-sjajno! S tim u vezi, restoran Druga Piazza se savršeno uklopio u svoj komšiluk.

Klasičan već prepoznatljiv enterijer u ovom kraju. Prostran lokal sa otvorenom kuhinjom i terasom. Iako su zidovi ofarbani u crno, prostor izgleda veliko. U jednom uglu se nalazi otvorena kuhinja na čijem staklu su zalepljene slike svinja. Ne mogu reći baš da je simpatično, ali svakako mami osmeh. Recimo da je prava reč zanimljivo. Uz staklo su poređani dugi barski stolovi gde se možete smetiti i imati pogled na reku i prolaznike. A na zidovima i po stepeništu poređane su kutije sa vinima, kao u nekom magacinu...Uvek se zapitam kada je postao popularan taj koncept "baš me briga"? Nemojte me pogrešno shvatiti, ne kritikujem, ume da bude i simpatičan kada je doziran. Znam da su jedno vreme devojke u gradu furale takve frizure. Danas je sve više restorana u tom fazonu, kao mnogo smo cool i ne marimo baš previše gde će šta stajati, konbari nam nose starke, toaleti su nam ludi, zidovi neokrečeni... Ustvari sećam se tačno prvog otvorenog takvog kafića...Tada je tu izlazila samo opuštena ekipa, kao mnogo smo cool da bi se brinuli gde ćemo sedeti/stajati i kako izgledati. Par godina posle, svi se trude da furaju taj stil opuštene gradske face, pa i to postaje nekako nezanimljivo. Nego da se vratimo na temu..

Meni je klasičan italijanski, a te noći sam bila raspoložena za bisteka salatu, serviranu sa hrskavom italijanskom fokaćom (nešto kao pica hleb, preliven začinima i maslinovim uljem). O fokaći sam već pisala, a ko je nije probao do sada, toplo je preporučujem. Ljubazni konobar je preporučio crveno vino tri morave, vinarije Temet i nije pogrešio. Raduje me sve bolji kvalitet i veći izbor vina iz naših vinarija.

Uz par čaša, bilo je ovo vrlo prijatno druženje sa prijateljima...

p.s. Napomena: Nakon par čaša vina nađite nekog drugog (čitaj-manje pijanog) da vozi, vrlo lako mogu da vas zaustave organi reda!

Ocena: Osam!

Prijatno!

Campo de Fiori i jedno devojačko veče

Prošlog vikenda sam bila u malo drugačijem pohodu na italijanski restoran Campo de Fiori. Nisam tamo bila samo zbog hrane, u ovom slučaju atmosfera je ono što je bilo za čistu desetku. Prenosim mali delić iste.

U Skadarskoj ulici u Zemunu, ušla sam u mali, sređeni prostor ovog restorana koji mi je odmah zaličio na južnjačke konobe. Moje uzbuđenje odgovaralo je romantičnoj atmosferi, prvi utisak-sviđa mi se. Na zidovima slike cveća i lampice čije svetlo širi toplinu. U uglovima komodice i čiviluci.

Za drvenim stolom u uglu sedela je moja draga, prelepa kuma. Nedostajao je još cvet u kosi i baloni i devojačko veče je moglo da počne! Desetak dragih drugarica okačile su svoje bedževe, a konobarica je poslužila belo, čileansko vino. Čavrljanje u nedogled...Šminka, haljina, cipele, sve teme su bile aktuelne. Kako se vino trošilo, tako je osmeh "mladine ekipe" postajao sve glasniji.

Došlo je vreme i da se nešto pojede. Rolovano testo sa piletinom bila je sjajna kontra-ravnoteža popijenom vinu.  Sezonska salata i pileće meso povezano sosom na bazi majoneza u pizza testu. Lagan obrok za sređeno žensko društvo :)

Nakon restorana mi smo veče nastavile u kafani, ali to je tema za neki drugi blog. Definitivno se vraćam u ovaj restoran da probam još neko jelo sa njihovog bogatog menija. Vama preporučujem da mi se pridružite! A možda i vi poželite da za neko vaše malo okupljanje izaberete baš ovaj restoran.

Ocena: Osam

Prijatno!

www.campodefiori.rs

Comunale

Jednog običnog četvrtka u februaru mesecu opet sam se odlučila za reku. Kako je malo zatoplilo izbor pada na Caffe e Cucina Comunale. Italijanski restoran koji sam u svojim pohodima na Beton halu nekako uvek nenamerno zaobilazila.

Ulazim u sivi prostor, na levom i desnom zidu poređana vina, u sredini šank sa josper peći i na zidu iznad njega okačene pršute. Primećujem da su na mnogim mestima postali moderni dugački stolovi (visoki ili niski) koje delite sa nekim. Nisam sigurna da mi se sviđa da za vreme ručka ili večere delim svoj prostor sa nekim drugim.

Na ulazu nas dočekuje konobar. On već zna da sam rezervisala sto za nepušače, valjda zato što vidi da sam sa bebom. Pokazuje mi na jednu stranu restorana i pušta me da sama odlučim gde mi se sviđa da sednem. Kako to obično biva, za oko mi je zapao baš sto za kojim su do tada sedeli ljudi, koji sada odlaze. Iako je bilo drugih postavljenih stolova, ovom divnom čoveku nije bio problem da mi očisti i da baš taj sto.

Upala sam ovde u nekom intermecu, vreme ručka je već prolazilo i mesto se lagano ispraznilo. Pored nas, u pušačkom delu su sedela dva gospodina. Sa zvučnika se čuo neki blagi instrumental i čudno ta tišina i opuštena atmosfera su mi baš prijali.

Konobar je lagano doneo kuver-pecivo i posudu sa maslinovim uljem i balzamikom. Na stolu se nalazi još i začinsko ulje i krupna sol. Lagano prelistavam klasičan italijanski meni. Supa dana, potaž od bundeve, zvuči primamljivo. Preskačem ponudu mesa, ovog puta želim da jedem nešto klasično italijansko. Molim Vas taljatele sa gamborima i tikvicama u sosu od šafrana.

Supa od bundeve je bila dobar izbor. Na početku se učini da je u pitanju klasična kremasta supa od bundeve, ali na kraju zaostane dozirani ljutkasti ukus u grlu. „Al dente“ taljatele poslužene su u bakarnom tiganju, sa ukusnim gamborima i samo blago blanširanim tikvicama, koje su sačuvale svežinu. Sos je blagog ukusa, vrlo malo šafrana se zapravo i oseća. To mi se dopada, obično kuvari preteraju sa šafranom.

Ne znam zašto sam dugo zaobilazila ovo mesto. Vratiću se uskoro da probam neku od pizza… Preporučujem svima koji su za vrhunsku italijansku kuhinju.

Prijatno! 

Ocena: Osam!

Lavina

Smešten u naselju Belville, na Novom Beogradu, ovaj restoran naizgled obećava porodičnu atmosferu i dobar obrok. Ubrzo nakon otvaranja, restoran se našao na stranama mnogih časopisa koji su dobrom kritikom ovom restoranu pružili odličnu reklamu. Niz parkiranih kola u okruženju, kao i stalno puna bašta, obećava vrhunsku uslugu i atmosferu. Međutim, na samom ulazu dočekaće vas, ne baš preterano ljubazni konobari, što izaziva želju da u startu odete na neko drugo mesto. 

Bašta je smeštena u prostoru između zgrada, na dizajniranom platou koji okružuju uređeni travnjak i igralište za decu. Ogromni suncobrani i stalno strujanje vetra, u letnjim danima pružaju idealan beg od beogradskih vrućina. U jutarnjim satima, Lavina predstavlja savršeno mesto za prvu kafu i novine. Takođe je i dobar izbor za popodnevni predah uz čašu dobrog vina i solidan čokoladni sufle uz kuglu sladoleda od vanile.  

Unutrašnjost je dizajnirana po ugledu na alpske restorane u italijanskim zimovalištima. I dok se sa ekrana vrte emisije o kuvanju, sa menija restorana mogu se naručiti razni italijanski specijaliteti tipa italijanske pršute, razne selekcije tvrdih sireva uz nezaobilaznu „foccacia“-u, hrskavi slani hleb prepun začinskog bilja. Tu je i aromatizovano maslinovo ulje sa ukusom ruzmarina i belog luka ili parmezana i bosiljka.
  
Za ručak ili večeru preporučujem picu ili pastu, takođe klasična italijanska jela čiji su kvalitet i ukus u ovom restoranu dobri. Preporuka je svakako pizza sa rukolom i italijanskom pršutom breseolom ili ukoliko ste posetilac ovog restorana u jutarnji satima, onda sendvič sa istim sastojcima. 
 

Za kraj čekaćete malo duže na račun. 

Probajte ukoliko ste raspoloženi za italijansku hranu.

P.S. Jedan moj prijatelj obožava njihovu pileću supu sa parmezanom.

Ocena: Pet 

restoranlavina.rs