TORO Latin Gastrobar

Savsko pristanište, nekada magacini, zapušteni i prljavi, sada mesto gde se nalaze najpopularniji restorani i klubovi naše divne prestonice. Pobeći od buke na reku…Dobro opet u buku, ali ovog puta onu koja prija ušima. A ono što vidim prija mojim očima. Na trenutak me vraća na nezaboravan provod u Majamiju. Visoki plafoni i beli ventilatori, jednostavne arhitektonske forme.

Napolju je zima a ja sedim na terasi, gledam u vodu i pijuckam belo vino. Verovatno ste do sada primetili da uvek uživam uz belo vino. Za barskim stolom primećujem svog omiljenog političara, a preko puta sedi i poznati televizijski voditelj. Dakle, mesto je za kratko vreme postalo baš popularno.

Nisam ljubitelj koncepta „small bites“, ali to ovde zaista „radi“, naročito ako ste kao ja došli u velikom društvu, onda možete probati skoro sve sa menija. I dok završavam sa poručivanjem hrane, imam utisak da konobara znam već duže vreme. Sve pohvale za ove divne ljude! Zaista umeju da ostvare kontakt.

I dok čekam da stignu đakonije sladim se domaćim naćosom i pateom od crnog pasulja sa sirom.

A onda počinje more raznoraznih ukusa koji se na neki čudan način ovde dopunjavaju. I nije bitno da li je riba ili biftek, da li su enpanade ili takosi ili možda kokas sa pečurkama i kozijim sirom. Uz standardnu Cezar salatu bukvalno se davim u krckavim gamborima. To je jelo koje svako ko poseti Toro bar mora da proba. I moja preporuka, odmah naručite duplu porciju jer vam jedna neće biti dosta, bez obzira da li ste došli sami ili u društvu. 

Samo na ovom mestu nakon gambora mogu da pređem na pikantne ražnjiće bifteka i da mi to bude potpuno normalno i prirodno. Na kraju, ako ste se uvek pitali kakvog su ukusa ti čuveni španski „ćurosi“, ovde ih možete probati i njima zasladiti dan.

Ono što mi se posebno sviđa kod ovog mesta je što je prostrano i svetlo. Ukoliko ipak nije dovoljno toplo za sedenje napolju, unutra se nalazi divan prostor sa visokim plafonima i otvorenom kuhinjom, tako da možete da se zabavljate gledajući kako vam pripremaju najomiljenije zalogaje.

Nepušački deo je zaista bez duvanskog dima, pa je stoga ovo mesto pristupačno i roditeljima koji imaju malu decu, a ne žele da propuste moderna gradska dešavanja.

Za ljubitelje, a ja to nisam, možete dobiti i suši!

I na kraju, čak i ako niste gladni svratite na piće, jer je atmosfera sjajna!

Prijatno!

Ocena: Devet.

http://www.torobelgrade.com

Voulez-Vous

Jedan poziv je dovoljan da shvatite da ovo mesto obećava. Ljubazni menadžeri ostaviće vam sto po želji, a vaš br. telefona upisaće u imenik i svaki naredni put osloviće Vas po imenu, čime ćete steći utisak da je u ovom restoranu svaki gost bitan. Bilo da ste došli na piće ili ručak, ljubazni konobari će vas brzo i efikasno ugostiti.

Smešten u srcu Neimara, u okruženju parka koji ovom restoranu daje prijatnu atmosferu. Zelenilo koje se nalazi u bašti, veliki beli suncobrani na terasi za trenutak će vas odvesti daleko od gradske gužve. Stakleni zidovi, koji se preklapaju pružaju ugodan boravak u unutrašnjosti ovog mesta, čak i leti.

Ovaj restoran bi definitivno mogao da se opiše kao moderno, „fancy“ mesto gde se mogu videti lepi, sređeni gosti koji defiluju sa svojim skupim odelima, torbama, cipelama, satovima, a i oni koji bi to želeli da budu jer su cene pristupačne.

Pogled na meni i u startu dilema, šta naručiti. Selekcija hrane i pića je odlična. Bilo da ste se opredelili za neko jelo sa dnevnog ili stalnog menija, nećete pogrešiti. Veliki izbor bifteka, odležanih steak-ova, rozbratni, ramsteka, pilećeg i ćurećeg mesa, kao i ribe, sa izborom priloga po želji. Zapravo, na ovom mestu sve se može prilagoditi vašim željama. Sve možete dobiti! I ono što je najbitnije, svaki put kada se vratite ukus će biti baš onakav kakvim ga pamtite. Svoj obrok možete „zasladiti“ čašom dobrog vina, bilo da birate strana vina ili neko od vrhunskih domaćih i vina iz regiona, po pristojnim cenama.

Na odlasku, ljubazni konobari će vam se zahvaliti na poseti, otvoriti vrata, a menadžer će vas svaki put ispratiti pružajući vam ruku.

Nakon jedne posete ovom kafe restoranu bilo da ste došli na doručak, ručak ili večeru,  ili ste svratili na piće sa prijateljima, bićete izuzetno zadovoljni ambijentom, uslugom, kvalitetom i ukusom hrane. Poželećete da se vratite, a na meniju će vas čekati nova, zanimljivo kreirana jela kuvara, zbog čega vam ovo mesto nikada neće dosaditi.

Ne može mu se dati epitet vrhunskog restorana, jer ovo mesto i nije zamišljeno kao takav koncept. Ali jedno je jasno, ovi ljudi umeju da rade svoj posao.

P.S. Za sve Vas koji paze na liniju tu je i dijetalni meni! 

Preporuka: Obavezno posetiti! 

Ocena: Jaka sedmica!

www.voulez-vous.rs

2.0 Dijagonala

U Centru grada, odmah pored hrama Svetog Save, u Skerlićevoj ulici, nalazi se kapija sa brojem 6 i kuća zanimljive arhitekture u kojoj se nalazi restoran 2.0 Dijagonala.  

Na ulazu se pomalo uplašim od mrtve svinje koju su postavili da visi naglavačke u jednom izlogu. Ne znam da li im je to stalna postavka ili sam samo ja imala sreću da naiđem baš tih dana, ali za moj ukus previše. Ljubazan konobar je primetio moju smučenu facu pa je krenuo da se šali, ne bi li malo izvadio situaciju. Prijatelju vrlo si ljubazan, ali meni i dalje dođe da pobegnem. Lagano se spuštam stepenicama na prvu „palubu“ pitajući se šta me dalje čeka. Ubrzo shvatam da je iznenađenje dana zapravo samo taj mrtav papkar i da sve ostalo deluje i više nego dobro. Moderan dizajn, prijatna atmosfera, fino osoblje…

U poslednje vreme je jako moderno od kuvera praviti umetnost. Umetnost je u ovom slučaju prava reč, jer konobar poslužuje nekakve hrskave pločice i dve tube nalik na tempere sa domaćim namazom od belog luka i pilećim pateom. Setila sam se bloka br. 5 iz osnovne škole. Slatko…

Na preporuku prijatelja naručujem ćevape. Iako sam sumnjičava, jer zaboga šta može da bude tako savršeno u ćevapima, ipak odlučujem se da probam. Ukus tih ćevapa je neverovatan! Skoro da ne verujem prvom zalogaju, ponovo lagano prinosim viljušku ustima. Svaka čast kuvaru! Obično su svi takvi pokušaji davno isprobani i izgustirani. Posluženi su u tučanom sudu sa zapečenim lepinjicama sa strane i urnebes salatom. Zalogaj se topi u mojim ustima, a ja zaboravljam na sve norme pristojnog ponašanja i umačem zapečenu, hrskavu lepinju u moču od ćevapa. Iako sada zvučim kao kamiondžija, verujte da su ovo najbolji ćevapi koje sam u životu jela. Mala napomena: Nakon ovakvog ručka mogu samo da odem kući na spavanje. Sledeći put sam opet naručila isto.

Preporuka za svakoga ko bi odveo strance da probaju našu hranu, a da pri tom žele da sede u modernom enterijeru.

Desert je nakon ovoga višak… Zapravo ko može, nek izvoli. Ja nisam probala.

Prijatno!

Hrana: MMMMM Za ćevape ocena deset!

Ukupan utisak: Osam

www.2tacka0.rs

Iguana

Zbog ovog teksta mi verovatno sledi razvod braka. Ipak zamisao je da ja dajem svoje viđenje beogradskih restorana. Moj muž se prvi sa ovim kritikama neće složiti. Opet sa druge strane, on je čovek koji nije mogao da priča petnaest minuta nakon što je pojeo lokalnu supu na Tajlandu.

  

Odmah na početku moram da naglasim „this is not my cup of tea“. Neki ljudi vole ukuse Azije, a neki drugi, gde se ubraja i moja malenkost, vole azijsku hranu na „srpski“ način. U prevodu redukcija ukusa. Međutim, kako živimo u demokratiji (barem u našoj  maloj porodici) s vremena na vreme odem u Iguanu u kojoj se moj muž davi u hrani, a ja obično nakon sto godina razgledanja menija zamolim konobara da mi donese vok, po mogućstvu redukovan. I tako… Veče prolazi i dok moj muž uživa u jelima začinjenim kokosovim mlekom, limunovom travom, wasabi renom i gomilom drugih istočnjačkih začina i sosova kojima ni ime ne umem da izgovorim, ja uživam u predivnom ambijentu, uvek savršenim džez muzičarima i dobrom vinu. Naravno sa istarskom Malvazijom uvek znam šta da očekujem. Iguana je jedini restoran u gradu u kome uživam, iako zaista ne volim njihovu kuhinju. Ljubazno osoblje, džez, koncertni klavir i kontrabas, dobra čaša vina i žamor malo ozbiljnijih lica dovoljni su da se „najedem“ atmosfere ovog mesta. I za kraj, koji uvek željno iščekujem, predivni kolač od urmi. Divan biskvit natopljen sosom od urmi, predstavlja onu poslednju kap koja ipak prevagne tas na stranu „Iguane“. 

Predlažem da probate ukoliko volite azijsku hranu, jer preporučuju je svi ljubitelji iste. Predlažem da probate ukoliko volite dobru atmosferu, malo džeza i vino. Možete se smestiti za barom, što ja često radim, ili u letnjem periodu na terasi.

Prijatno, i ne zaboravite da tražite kolač od urmi!

Ocena: Hrana prema viđenju mog supruga: Osam

 (mislim da je nepošteno da ja ocenjujem hranu)

Atmosfera: Devet
 

www.iguana.rs

Jerry

Jerry, restoran koji je naziv dobio po kuci koja je i zaštitni znak ovog mondenskog mesta, nalazi se na Novom Beogradu. U sve popularnijem bloku 11, u blizini dunavskog keja, smešten je restoran modernog koncepta sa raznovrsnim internacionalnim menijem i daškom domaće balkanske trpeze. 

Parkiram na parkingu restorana srećna što ne moram da tražim gde ću da „uglavim“ svoja kola. Odmah primećujem da je moj novi „Avensis“ daleko ispod nivoa parkiranog voznog parka. Na ulazu me dočekuju hostese i prate me do stola, koji se u ovom restoranu obavezno unapred rezerviše. Primećujem jako puno poslovnih ljudi u odelima, koji obavljaju svoje poslove uz čaše vina i tompuse. … Pomišljam kako je dobro što sam obukla haljinu i obula cipele sa visokom potpeticom. Razgledam oko sebe i zaključujem da je koncept izuzetno zanimljiv, od zida sa vinima, preko šarenih jastuka koje se uklapaju sa šarenim čašama za vodu, do lustera i kićanki koje vise sa plafona i pomalo daju duh istoka.

Ljubazni konobar donosi divan kuver koji se sastoji od domaćih štapića ,koji podsećaju na priganice moje bake, i namaz od sira i pate od čvaraka. Nisam ljubitelj čvaraka, ali za ideju pet!

Na meniju je ponuda raznovrsna od karpaća i gušćije paštete do duvan čvaraka, sve se može naći i probati. Kao što sam i očekivala sve je savršenog ukusa. Ovoga puta ručak započinjem divnim kremastim potažom od tikvica. Za razliku od standardnih restoranskih potaža u ovome ne obiluje neutralna pavlaka i preovladava zaista ukus tikvice. Za početak sjajno! Uz čašu Tamjanike odlučujem se za niskokaloričan brancin sa rimskim brokolijem i bundevinim uljem. Iako nisam sigurna zašto je taj brokoli baš rimski, meni se dopao.

Sa jedne strane brancin se topi u ustima, a opet posut je krupnom soli koja krcka. Za sve dame koje paze na liniju izuzetno ukusan a opet dijetalan ručak. Ostajem nemoćna pred divnim mirisom koji dolazi iz tanjira mog pratioca. Divni tortelini u kremi od paradajza sa biftekom. Savršen ukus, ovoga puta malo kaloričnijeg jela.

Shodno kvalitetu i usluzi dobijam i račun. Ovo definitivno nije mesto za ljude koji bi da uštede. Nekada vredi platiti dobar izlazak.

U odlasku pozdravljam hostesu sa rečima: „Vidimo se uskoro!“: A predložila bih i vama da posetite Jerry ukoliko ste se pronašli u mom opisu!

Ocena: Devet

www.jerry.rs

Cantina de Frida

Petak je veče i pomislim kako bih mogla da izađem na večeru u Fridu…Nema šanse da nađem mesto za barom, a kamoli sto za večeru, trebala sam da rezervišem prošli petak. Ne preterano ljubazno osoblje me je podsetilo na to koliko su oni zauzeti i popularni. 

Ali i preko neljubaznosti treba preći i ovaj klub/restoran svakako treba posetiti, jer njihova hrana to zaslužuje. Od želja i očekivanja zavisi i vreme posete.

Ukoliko vam je stalo do dobrog klupskog provoda, a uz to biste i dobro večerali, isplanirajte posetu ovog restorana nedelju dana unapred, bar kada su u pitanju petak i dani vikenda.

A ukoliko je vaš cilj savršena hrana i prepoznatljivi meksički enterijer onda ipak savetujem posetu u vreme ručka. Tada je moguće uživati u hrani i liku Fride Kalo, bez žurbe, buke i gomile ljudi koji vam se motaju oko glave.

Žive svirke skoro svako veče čine da ovo mesto odiše posebnom atmosferom koja se ne zaboravlja. Mnoštvo lepih devojaka, celu noć đuska uz ritmove uglavnom popularne pop-rok muzike. Često u Fridi nastupaju i poznata imena domaće i hrvatske pop scene, pa eto prilike da se slušaju omiljene pesme u nešto intimnijoj atmosferi od koncertne.

A sada njeno veličanstvo hrana. Za prvi put u Fridi preporuka je njihov grilovani file Matador. Eh da i obavezno pre toga nemojte ništa jesti! Iako nisam ljubitelj mesa, ovu porciju uvek pojedem do kraja. Savršen komad sočnog mesa serviran je na grilovanom povrću. Luk, šargarepa i paprika upotpunjuju meso svojim karamelizovanim ukusom. Iako se uz ovu porciju kao prilog servira začinjeni krompir, ne zaboravite da tražite hleb sa puterom. Frida zaista nije mesto gde treba da pazite na liniju. 

Raznolikost koktel karte zadovoljiće svačiji ukus, iako je moja preporuka da probate domaću belu Sangriju.

Za svaku sledeću posetu možete eksperimentisati i probati raznorazne tapase, naravno po vašem ukusu, svi su dobri!

Uslugom konobara ćete uglavnom biti zadovoljni, a s obzirom na gužvu može im se ponekada i progledati kroz prste.

Prijatno!

Ocena: Za klupsku atmosferu: deset

            Za restoran: jaka osmica

www.cantinadefrida.com