Comunale

Jednog običnog četvrtka u februaru mesecu opet sam se odlučila za reku. Kako je malo zatoplilo izbor pada na Caffe e Cucina Comunale. Italijanski restoran koji sam u svojim pohodima na Beton halu nekako uvek nenamerno zaobilazila.

Ulazim u sivi prostor, na levom i desnom zidu poređana vina, u sredini šank sa josper peći i na zidu iznad njega okačene pršute. Primećujem da su na mnogim mestima postali moderni dugački stolovi (visoki ili niski) koje delite sa nekim. Nisam sigurna da mi se sviđa da za vreme ručka ili večere delim svoj prostor sa nekim drugim.

Na ulazu nas dočekuje konobar. On već zna da sam rezervisala sto za nepušače, valjda zato što vidi da sam sa bebom. Pokazuje mi na jednu stranu restorana i pušta me da sama odlučim gde mi se sviđa da sednem. Kako to obično biva, za oko mi je zapao baš sto za kojim su do tada sedeli ljudi, koji sada odlaze. Iako je bilo drugih postavljenih stolova, ovom divnom čoveku nije bio problem da mi očisti i da baš taj sto.

Upala sam ovde u nekom intermecu, vreme ručka je već prolazilo i mesto se lagano ispraznilo. Pored nas, u pušačkom delu su sedela dva gospodina. Sa zvučnika se čuo neki blagi instrumental i čudno ta tišina i opuštena atmosfera su mi baš prijali.

Konobar je lagano doneo kuver-pecivo i posudu sa maslinovim uljem i balzamikom. Na stolu se nalazi još i začinsko ulje i krupna sol. Lagano prelistavam klasičan italijanski meni. Supa dana, potaž od bundeve, zvuči primamljivo. Preskačem ponudu mesa, ovog puta želim da jedem nešto klasično italijansko. Molim Vas taljatele sa gamborima i tikvicama u sosu od šafrana.

Supa od bundeve je bila dobar izbor. Na početku se učini da je u pitanju klasična kremasta supa od bundeve, ali na kraju zaostane dozirani ljutkasti ukus u grlu. „Al dente“ taljatele poslužene su u bakarnom tiganju, sa ukusnim gamborima i samo blago blanširanim tikvicama, koje su sačuvale svežinu. Sos je blagog ukusa, vrlo malo šafrana se zapravo i oseća. To mi se dopada, obično kuvari preteraju sa šafranom.

Ne znam zašto sam dugo zaobilazila ovo mesto. Vratiću se uskoro da probam neku od pizza… Preporučujem svima koji su za vrhunsku italijansku kuhinju.

Prijatno! 

Ocena: Osam!

Lavina

Smešten u naselju Belville, na Novom Beogradu, ovaj restoran naizgled obećava porodičnu atmosferu i dobar obrok. Ubrzo nakon otvaranja, restoran se našao na stranama mnogih časopisa koji su dobrom kritikom ovom restoranu pružili odličnu reklamu. Niz parkiranih kola u okruženju, kao i stalno puna bašta, obećava vrhunsku uslugu i atmosferu. Međutim, na samom ulazu dočekaće vas, ne baš preterano ljubazni konobari, što izaziva želju da u startu odete na neko drugo mesto. 

Bašta je smeštena u prostoru između zgrada, na dizajniranom platou koji okružuju uređeni travnjak i igralište za decu. Ogromni suncobrani i stalno strujanje vetra, u letnjim danima pružaju idealan beg od beogradskih vrućina. U jutarnjim satima, Lavina predstavlja savršeno mesto za prvu kafu i novine. Takođe je i dobar izbor za popodnevni predah uz čašu dobrog vina i solidan čokoladni sufle uz kuglu sladoleda od vanile.  

Unutrašnjost je dizajnirana po ugledu na alpske restorane u italijanskim zimovalištima. I dok se sa ekrana vrte emisije o kuvanju, sa menija restorana mogu se naručiti razni italijanski specijaliteti tipa italijanske pršute, razne selekcije tvrdih sireva uz nezaobilaznu „foccacia“-u, hrskavi slani hleb prepun začinskog bilja. Tu je i aromatizovano maslinovo ulje sa ukusom ruzmarina i belog luka ili parmezana i bosiljka.
  
Za ručak ili večeru preporučujem picu ili pastu, takođe klasična italijanska jela čiji su kvalitet i ukus u ovom restoranu dobri. Preporuka je svakako pizza sa rukolom i italijanskom pršutom breseolom ili ukoliko ste posetilac ovog restorana u jutarnji satima, onda sendvič sa istim sastojcima. 
 

Za kraj čekaćete malo duže na račun. 

Probajte ukoliko ste raspoloženi za italijansku hranu.

P.S. Jedan moj prijatelj obožava njihovu pileću supu sa parmezanom.

Ocena: Pet 

restoranlavina.rs