Caffe Bašta Martaan

E ovo će biti malo drugačija priča. Za one kojima nije samo stalo do hrane, već uživaju i u atmosferi. Nekada je bilo jako važno biti sređen i skockan. Bili su tu Obilićev venac, "silikonska" dolina, splavovi. Nosile su se visoke štikle i kratke suknje… E, a onda smo ušli u razdoblje „Sex and the city“, postale su užasno popularne ogromne suknje do kolena uz šarene cipele, cvetnih dezena. 

Comunale

Jednog običnog četvrtka u februaru mesecu opet sam se odlučila za reku. Kako je malo zatoplilo izbor pada na Caffe e Cucina Comunale. Italijanski restoran koji sam u svojim pohodima na Beton halu nekako uvek nenamerno zaobilazila.

Ulazim u sivi prostor, na levom i desnom zidu poređana vina, u sredini šank sa josper peći i na zidu iznad njega okačene pršute. Primećujem da su na mnogim mestima postali moderni dugački stolovi (visoki ili niski) koje delite sa nekim. Nisam sigurna da mi se sviđa da za vreme ručka ili večere delim svoj prostor sa nekim drugim.

Na ulazu nas dočekuje konobar. On već zna da sam rezervisala sto za nepušače, valjda zato što vidi da sam sa bebom. Pokazuje mi na jednu stranu restorana i pušta me da sama odlučim gde mi se sviđa da sednem. Kako to obično biva, za oko mi je zapao baš sto za kojim su do tada sedeli ljudi, koji sada odlaze. Iako je bilo drugih postavljenih stolova, ovom divnom čoveku nije bio problem da mi očisti i da baš taj sto.

Upala sam ovde u nekom intermecu, vreme ručka je već prolazilo i mesto se lagano ispraznilo. Pored nas, u pušačkom delu su sedela dva gospodina. Sa zvučnika se čuo neki blagi instrumental i čudno ta tišina i opuštena atmosfera su mi baš prijali.

Konobar je lagano doneo kuver-pecivo i posudu sa maslinovim uljem i balzamikom. Na stolu se nalazi još i začinsko ulje i krupna sol. Lagano prelistavam klasičan italijanski meni. Supa dana, potaž od bundeve, zvuči primamljivo. Preskačem ponudu mesa, ovog puta želim da jedem nešto klasično italijansko. Molim Vas taljatele sa gamborima i tikvicama u sosu od šafrana.

Supa od bundeve je bila dobar izbor. Na početku se učini da je u pitanju klasična kremasta supa od bundeve, ali na kraju zaostane dozirani ljutkasti ukus u grlu. „Al dente“ taljatele poslužene su u bakarnom tiganju, sa ukusnim gamborima i samo blago blanširanim tikvicama, koje su sačuvale svežinu. Sos je blagog ukusa, vrlo malo šafrana se zapravo i oseća. To mi se dopada, obično kuvari preteraju sa šafranom.

Ne znam zašto sam dugo zaobilazila ovo mesto. Vratiću se uskoro da probam neku od pizza… Preporučujem svima koji su za vrhunsku italijansku kuhinju.

Prijatno! 

Ocena: Osam!

Smokvica-Dorćol

Na Dorćolu, u predratnoj kući, nalazi se kafe-restoran Smokvica. Bašta ovog restorana uvek je prepuna nekih „cool“ ljudi. Svi deluju opušteno i konobari u svojim starkama i gosti. Ovde izlazi onaj drugi deo Beograda, oni kuleri koje baš i ne zanima šta drugi misle o njima, a opet o svakom detalju su dobro razmislili ne bi li postigli baš taj „baš me briga“ izgled. Moderne cice sa firmiranim torbama ali sa patikama i u trenerkama, poneki hipster i u letnjem periodu gomila devojaka u cvetnim haljinama iz šezdesetih. Bilo da su došli na ručak ili koktele, svi izgledaju kao da su zapravo krenuli na jutarnju kafu. Takva opuštenost prija i zato je pravo uživanje sedeti baš ovde.

U toplim mesecima, bašta ovog kafe-restorana predstavlja mirno mesto, jednostavnih formi, sa klasičnim belim stolovima i stolicama. Jedino pogled na otvorenu letnju kuhinju i konobari koji šetaju okolo odaju da se radi o restoranu. U suprotnom bi prolaznici ulice Kralja Petra mislili da je reč o nečijoj privatnoj bašti. Unutrašnjost je takođe „udobna“. Gomila kućnih detalja stvara pravu „domaću“ atmosferu, kao da ste ušli u nečiji stan. Kako u unutrašnjosti, tako i u bašti postoji par dugačkih stolova koje ćete, osim ukoliko ste došli baš u velikom društvu, deliti sa nekim. Pa eto prilike da u Smokvici upoznate nekog zanimljivog.

Iako hrana nije ono glavno zbog čega se ide u Smokvicu, ovde itekako ima šta da se pojede. Na meniju su razne salate, tortilje, kesadilje i burgeri. Moj favorit je trio burger. Takođe, ponuda kolača je izvrsna.

Ono što će vas oduševiti na ovom mestu su razni kokteli, koji se ovde naručuju na bokale. Zato je najbolje da okupite ekipu i probate Mojito, Caipirinha-u ili neki drugi alkoholni koktel. Za „trezvenjake“ u ponudi je limunada sa mentom, vrlo prijatnog ukusa!

Probajte, sigurna sam da će vam se svideti!

Ocena za atmosferu: Devet

Hrana: Sedam