Странице

петак, 31. јануар 2014.

Lorenzo i Kakalamba


Vau! Kakav enterijer. Ni sama nisam sigurna da li mi se sviđa ili me boli glava od šarenolikosti i različitih stilova. Ovaj restoran spaja nespojivo. U pokušaju da objedine jug Srbije i Italiju, tačnije Pirot i Firencu, vlasnici su napravili bajkovito mesto, ja bih rekla viđeno očima jednog trogodišnjaka. O ukusima ne treba raspravljati, mada kada je enterijer ovog mesta u pitanju ulazim u raspravu sama sa sobom. Svakako ostavlja utisak!

Za otvor na podu, kroz koji se vidi kuhinja, sve pohvale. Ženama savet da ukoliko su u suknjama, zaobiđu ovo parče poda.

Selekcija hrane je raznovrsna…Što bi se reklo „od Silvane do Nirvane“. Zaista svako može da pronađe nešto po svom ukusu. Možete birati između pirotskog sira ili italijanskih brusketa, prebranca i crvene paprike ili salate iz Toskane. U ponudi su i ručno rađene taljatele ili za ljubitelje južnjačke kuhinje punjene sušene paprike, zapečene u zemljanoj posudi. I tako bih mogla da nabrajam do sutra raznovrsne suprotnosti koje dominiraju jelovnikom ovog neobičnog restorana. Ali to možete da pogledate i sami.

Za mene jedan pileći file, punjen gorgonzolom, molim. I dok naručujem hranu čujem čoveka pored sebe koji ljubazno pita konobara kada će njegova porudžbina stići. Nakon nekog vremena, strpljenje lagano izdaje gospodina pored mene i on se upušta u malu svađu sa osobljem restorana. Sada je već prošlo dosta vremena, a ja ni ne smem da pitam šta se desilo sa mojim piletom. Gospodin za stolom pored im je već „začinio“ dan. Gledajući u peć ispred sebe, razmišljam o tome da sam trebala da naručim pizzu, možda bi brže stigla.

Komad dugo iščekivane piletine stavljam u usta i shvatam da mi se više ni ne jede. Ukus je standardan, prosečno dobro jelo, ali ja sam već izgorela u želji i u tišini nastavljam da trpam hranu u usta. Nema uživanja, samo da što pre završim i da bežim… Čekaju obaveze, a ovo se odužilo. 

Na kraju bacam još jedan pogled na nakinđurenog irvasa koji stoji na ulazu i izlazim sa osmehom na licu.

Šta ovo bi? Znam samo da su mi se oči „najele“ šarenila za neko vreme. Hoću li opet doći? Ne znam, hrana i nije loša samo me ubilo toliko čekanje. A tek šarenilo!

Ocena: Ocenite sami…ja nemam ideju!

www.lk.rs

1 коментар:

  1. Nije samo irvas, u muškom toaletu sedi deda mraz na šolji :)

    ОдговориИзбриши