Kafana Bez Imena

U Bulevaru Vojvode Mišića 41 (preko puta sajma) nalazi se ova kafana neobičnog imena-Bez Imena. Možda je kafana „bez imena“, ali definitivno nije bez „reči“. A sve reči koje mogu da upotrebim da opišem ovu kafanu su dobre: ljubazno, ukusno, domaće, prijatno, pristupačno. Deluje primamljivo?

Walter sarajevski ćevap

„Vazduh trepti, ko da nebo gori. Sprema se oluja!“ Bila sam oduševljena jer je deo ovog teksta password za WiFi u restoranu Walter. Naravno da svi znaju ovaj sjajan tekst iz tako kultnog filma. Dobro, možda ne baš svi. Sigurna sam da ima još pojedinaca koji su kao moj muž operisani od domaće (ex Yu) kinematografije, pa im je reakcija bila „Molim???“, ali za sve ostale to je tako običan, i tako poznat tekst.

Mala fabrika ukusa

Park u centru grada, idealan za vruće letnje dane koji nam dolaze. 
U Nebojšinoj ulici, malo ispod Hrama Svetog Save, nalazi se ovaj restoran na izuzetnoj lokaciji. Park u centru grada, sa divnim igralištem za decu, skriven između krošnji drveća, idealna je oaza za porodičan predah.

Ginger-Indian food

"Magical India has never been closer!"-ne to nije reklama za novu maratonsku indijsku seriju. Ovog puta je u pitanju novi koncept restorana Ginger u Grand Casinu. Azijsku kuhinju zamenili su indijski začini i uređenje a konobari su ovog puta obučeni u indijsku tradicionalnu nošnju. Iako sam o Ginger-u već pisala, ovaj novi koncept je zagolicao moju maštu. Na samom ulazu miris indijskih štapića i karija. 

Restoran Salon 5

Ovo je priča o jednom Nikoli, njegovom životu i snu iz kojeg je nastao restoran Salon 5-„Personal Cuisine“, samo za vas. Vlasnika italijanskog restorana Salon 5 upoznali smo tokom posete ovom izuzetno zanimljivom mestu. Nakon što je proveo sedam godina kao šef jednog toskanskog restorana u Italiji, ovaj beogradski mladić rešio je da se vrati u rodni grad i Beograđanima pruži nešto do sada neviđeno.

Zapata Ciudad

Ovog vikenda, čini se da su lepo vreme rešili da iskoriste svi Beograđani. Ne znam kakva je situacija bila na drugim popularnim lokacijama, ali je Knez Mihailova ulica bila prepuna. Parking se jedva našao, a onda smo uplovili u reku ljudi i sa njima se lagano njihali do željene destinacije. Na celu tu gužvu samo nam je nedostajao stampedo devojčica koje su organizovano šetale, vriskale i vikale, noseći nekakve transparente. Kažu fanovi mlađanog Bieber-a. A jel? Pa, neka im bude. Bar nam život nije dosadan.

Za ručak biram novi restoran iz lanca Zapata. Zapata Ciudad se nalazi u centru grada, u ulici Vuka Karadžića. Hmmm a ona stara Zapata kod Vukovog spomenika, simbolično? Ostavljen nam je sto u bašti, sa kojom moram da priznam nisam baš oduševljena. Generalno bašte u centru grada i nisu neke... Ni sama ne znam šta mi smeta. Obična bašta sa drvenim stolovima i drvenim stolicama, ni po čemu drugačija od ostalih bašta u centru grada. Ljubazan konobar rešio je naš problem, i očas smo se našli unutra. Unutrašnjost je prava meksička, papričice kao već prepoznatljivi zaštitni znak ovog mesta, kaktusi, spisak koktela na zidu i masivni lusteri od kovanog gvožđa.

                            

Zapata je klasičan meksički restoran, pa je im je i takav meni. Na prvi pogled ne znam za šta bih se odlučila. Virim i na stolovima oko sebe vidim gomilu šarene hrane. Mmm sve deluje tako primamljivo. Crveno i žuto preovladava. Na meniju stoji napomena da sva hrana može da bude blaga ili ekstra ljuta. Za početak biram supu-potaž dana od mešanog povrća, poslužen sa naćos čipsom. Bojim se pikantnosti tog potaža, ali stiže blago-ljutkasta supica koju u principu može da jede svako. Za početak zadovoljna...

Za glavno jelo biram "Fajitas al gusto". Ovo nacionalno meksičko jelo se sastoji od mesa, koje vam posluže na pirinču, tortilje koju dobijete zasebno i pet vrsta soseva-tapasa, u posebnim činijicama. Posluženi su salsa sos, gvakamole sos, sos od topljenog sira, tapas sa paprikama i tapas sa paradjzom i lukom. Izabrala sam juneće meso i počinjem da ređam svoju tortilju onako kako meni to odgovara. Ukus ispunjava moja očekivanja.  

Čini se da u Zapati neguju pravu meksičku kuhinju, onu "uličnu". Jela su im ukusna i autentična, prava meksička. Obično u restoranima jedemo hranu koja je prilagođena ukusima našeg podneblja. Zato je ovo mesto dopadljivo i posebno.

Na kraju sam prijatno iznenađena računom. Uz dve čaše crnog vina, račun je veoma pristupačan. Eto prilike i za one koji vode računa o budžetu da se malo opuste i uživaju u meksičkoj hrani po više nego pristojnim cenama.

Ocena: Osam

Preporučujem-SVIMA!

Prijatno!

www.zapatabeograd.com