Azzaro Belville

Malo lenja da se pomerim bilo gde po ovim letnjim vrućinama. U potrazi za hladovinom, nekom lepom baštom i ukusnom hranom otkrivam u komšiluku kafe-restoran Azzaro Belville. U naselju Belville na Novom Beogradu, idealan predah u delu koji komšije popularno zovu Promenada. Za sve koji nisu iz kraja, Promenada je šetalište u sredini Belvilla, prepuno kafica, ljudi, dece… U ovom kraju našeg lepog grada otvoren je restoran čiji su vlasnici već dokazali kvalitet u svojim drugim Azzaro objektima. I nakon dugog čekanja, u svom komšiluku dobijam mesto sa vrhunskom hranom, dobrim izborom vina, prelepom baštom. Idealno mesto za svaki dan, idealno mesto za prvu jutarnju kafu i doručak, idealno mesto za savršen ručak ili romantičnu večeru.

Restoran Enso

U ulici Mitropolita Petra nalazi se restoran Enso. Moram da priznam da je ovo još jedan u nizu eksperimenata moga muža i da u meni nije pobudilo neko veliko oduševljenje, ali to što nije moj favorit, ne znači da se nekome od vas ne bi svidelo. Pa ću pokušati da budem maksimalno objektivna...

Savanova

Iako će se neki od mojih FB prijatelja buniti protiv ovog posta i moje posete Savanovi (o da sigurna sam da hoće), ja zapravo još uvek i ne shvatam oko čega se zapravo bune i šta im smeta? Možda nisam dovoljno obaveštena (čak sam sigurna da nisam), ali kako stvari stoje neko je krenuo da gradi nešto na jednom bezličnom, do skoro (pa i sada) prljavom, industrijskom delu grada i ja sa tim nemam nikakav problem. Iako ne ulazim u ugovore, finansiranje i sl., to je već viša politika, a sa istom sam davno prestala da se bavim, jer nema smisla. No, da se vratim na moj mali blog o restoranima. E da, tako je neko rešio u toj „šikari“ i u blizini ničega, od čega je i Bog davno digao ruke da napravi restoran.

Mala fabrika ukusa

Park u centru grada, idealan za vruće letnje dane koji nam dolaze. 
U Nebojšinoj ulici, malo ispod Hrama Svetog Save, nalazi se ovaj restoran na izuzetnoj lokaciji. Park u centru grada, sa divnim igralištem za decu, skriven između krošnji drveća, idealna je oaza za porodičan predah.

Splav restoran Korzo

Pre desetak godina svi su izlazili kod Juge, to je bilo mesto za ljude iz raznih delova grada, a naš savski kej je nekako bio rezervisan za ekipu iz bloka. Većina stanovnika novobeogradskih blokova i sami su otkrili splav Korzo, zato je ovo post koji za cilj ima da ostalima približim naš „mali“ možda nezasluženo zapostavljeni kej

Ovo je mesto za šetnju, vožnju rola/bicikla ili trčanje, ali većinu verovatno zanima gde može da se popije dobra kafa i nešto pojede. Mnogo je takvih mesta, ali recimo da za početak izdvojimo Korzo.

Tranzit Restoran-bar

Pratimo trendove, idemo za masom… Ukoliko ste pokušali u večernjim satima da prođete kolima ispod Brankovog mosta, da parkirate u okolini, pa čak i da prošetate, sigurno ste se zapitali šta se dešava? E pa desila se Savamala. Kvart koji je nekada bio poznat po alternativnim, malim pivnicama i mestima na koje je izlazila umetnička inteligencija Beograda, u poslednje vreme dobija na sve većoj popularnosti. Priča započinje uveče i traje do ranih jutarnjih sati, kada se u ovaj kvart sliju bujice najrazličitijih ljudi, izgleda i karaktera. Setila sam se vašara u Budvi, tokom letnje sezone, nedostaje samo magarac i šećerna pena.

Ovog puta posetili smo bar-restoran Tranzit. Do ulice Braće Krsmanovića došla sam taksijem, što toplo preporučujem svima. Ne dozvolite da Vam dobro raspoloženje uništi gužva i traženje parking mesta.

Radionica Bar

Radionica je bar, restoran i noćni klub, lociran u industrijskom delu donjeg Dorćola, u Dobračinoj ulici. U prostoru nekadašnje radionice, ovaj bar-restoran opravdava svoje ime. Još jedno mesto za izlazak i provod urbanih faca, alternativnog uređenja, sa haus muzikom u pozadini ovo mesto je više bar sa svega par stolova za kojima možete večerati. Zanimljiv enterijer sa industrijskim uređenjem i detaljima koji opravdavaju ime ovog mesta, zidovima od cigle i tamnim plafonom „razbijaju“ veliki prozori koji pružaju pogled na trole koje prolaze ovom ulicom i potpuno se uklapaju u sveopšti utisak.

Little Bay

Odavno sam čula za ovaj neobičan koncept restorana. Sada kada sam ga posetila, mogu samo da kažem da mi je žao što ranije nisam bila ovde. Kako sami za sebe kažu: „Little Bay je restoran u operi, ili opera u restoranu“. Tako i izgleda. Barokni stil sa zlatnim balkonima, crvenim zidovima, ukrašen draperijama koje podsećaju na pozorišne zavese. Jedinstven i svoj, zanimljiv i dražesan, ovaj restoran mi je dočarao Vivaldijevu Veneciju. Enterijer je napravljen taman tako da ne opterećuje, sa ukusom. Nažalost te večeri nije bilo koncerta, ali je moja mašta nakon samo 5 minuta zagolicana i znam da ću se uskoro vratiti da večeram uz zvuke poznatih opera.

Potraga za venčanicom je uvek pravo zadovoljstvo, naročito ukoliko se traži haljina za tematsko venčanje u „The Great Gatsby“ stilu. Četiri devojke šetaju gradom, obilaze salone i prodavnice. Probale su se razne haljine, čuli su se razna mišljenja. Poslednji put sam to radila kada sam tragala za svojom venčanicom. Sada sam ponovo osetila to uzbuđenje...Nakon divnog popodneva, sa osmehom na licu, ulazimo u Little Bay restoran, kako bismo podelile svoje utiske. Iako pripada potpuno drugom vremenu, ovo je idealno mesto za beskonačnu priču o haljinama i žiponima, o velu i cveću, savršenim cipelama i crkvi.

Izbor hrane prepuštam budućoj mladi, koja je ovde već poznati gost. Ljubazan konobar donosi rolnice sa dimljenom piletinom i pečurke zapečene sa mocarelom. Prvi zalogaj i jasno mi je da će me ovde pored ambijenta, očarati i hrana. Za glavno jelo biram salatu sa piletinom i avokadom. Savršeno začinjena mešavina povrća i piletine, baš po mom ukusu. Već razmišljam o tome, kako bi uz ovu hranu išla neka operska arija. Definicija hedonizama!

Preporuka svima! I vama koji mislite da je to „previše“, verujte mi taman je koliko treba. Zapravo je Little Bay prava mera. Ono nešto nesvakidašnje, ali ne preterano. Nešto novo i drugačije, ali ne i potpuno otkačeno. Mesto za sve vas koji smatrate da vam je Beograd mali, za vas kojima je dosadno da sedite na istim mestima, sa istim ljudima i u istoj atmosferi. Sada imate priliku da jedno veče začinite, i to u centru grada, u Dositejevoj ulici. A ja obećavam post sa jednog koncerta iz Little Bay-a. Do tada...

Prijatno!

p.s. Ivana je pronašla svoju temu, Dunja i Jelena možda barok može da bude vaša!

www.littlebay.rs

Monument kafe-restoran

Leto baš i nije bilo sjajno. Zapravo, imam utisak da nikako da počne. Verovatno ćemo u decembru imati sjajne sunčane dane. Da li i vas kiše deprimiraju?

Osim divnih, sunčanih dana na moru, beogradsko leto nekako provodimo „unutra“. Tržni centri su puni, jer ljudi žele da popiju kafu ili pojedu nešto bez bojazni da bi im svaki čas mogao zatrebati kišobran iznad glave. Bilo da ste u Ušću ili Delti, predah od šetnje možete napraviti u restoranu Monument. U vreme, ne tako davnih, studentskih dana bila sam redovan gost u ovom restoranu u ulici Admirala Geprata. Moram priznati da odavno nisam bila tamo, ali uvek nekako usput posetim lokale u tržnim centrima ili gradu.

Monument predstavlja koncept kafe-restorana koji je kod nas izuztno moderan. Znate ono, nešto između. Ne bih se baš uveče spremila da izađem na večeru u Monument, ali kada sam u prolazu obično odaberem i nešto za jelo sa njihovog menija.

U vreme ručka, moj izbor je jedna od obrok salata, najčešće je to Cezar. Za ljubitelje italijanske kuhinje može se naći i solidna piza ili pasta. Nije hrana u Monumentu nešto što će vas naterati da vam nepca gore, ali nije ni loša. Ovaj post ima za cilj da vam predložim gde možete nešto usput pojesti, bez puno razmišljanja, a da ne završite na nekom kiosku.

Ono što je meni u poslednje vreme privuklo pažnju je miris belgijskog vafla koji se širi iz renovirane, otvorene kuhinje Monument restorana u Delti. Moderan koncept otvorene kuhinje i ovde možemo da vidimo. Vrlo zanimljiv dizajn sa jarkim bojama i naslaganim voćem na policama, velikim lusterima u obliku kugla i palmama učiniće da zaboravite da ste u tržnom centru. Eh da, da se vratim na vafl (belgian waffle)... Biram zanimljivu kombinaciju vafla sa palačinkom i eurokremom i sladoledom. Palačinke su sečene na trakice i umotane u neki kao cvet koji se nalazi na vaflu. Ovaj dezert predstavlja noćnu moru za vaš struk, ali se u jednom tanjiru nalazi sve što ja volim! Ako ste i vi ljubitelji ove belgijske poslastice, navalite!

Prijatno!

Ocena: Šest

 

www.monument.rs

 

Bizu restoran i sushi bar

Beogradsko leto ume da bude dugo i sparno. Uvek se iznenadim kako par stepeni čini neverovatnu razliku, tako sam sa novobeogradske vrućine pobegla malo na Senjak. U ulici Andre Nikolića nalazi se Bizu, restoran i sushi bar, deo brenda Sushi Box.

Na stolu se nalaze dva menija, oba odštampana na belom papiru i povezana velikom kancelarijskom štipaljkom. Maštovito? Izbor je fuzija azijske i internacionalne kuhinje, a u ponudi su i jela pravljena od organskih sastojaka. Kuver takođe ima svoj azijski i evropski "zalogajčić", a na stolu se pored escajga nalaze i štapići.

Na preporuku ljubazne konobarice (baš ljubazne) naručujem potaž od organskog paradajza, i "čekiram" evropski deo menija. Sam potaž nije loš, klasična paradjz čorba sa svežim bosiljkom i maslinovim uljem.

Uz čašu Malvazije Kozlović razgledam enterijer. Primećujem mešavinu različitih stilova koji su stalno negde blizu jedan drugome, ali nikako da se uklope. Za mene pomalo čudan koncept. Sa jedne strane moderan dizajn sa, u poslednje vreme vrlo popularnom, otvorenom kuhinjom. Tu je i zid od cigle sa metalnim policama i naslaganim praznim teglama. Sa druge strane sedimo na drvenim stolovima sa crno-sivim tapaciranim stolicama/foteljama...Toaleti su urađeni u nekom plavom mozaiku, nalik na parna kupatila. Svi detalji pojedinačno zanimljivi, ali na jednom mestu previše za moj ukus.

Stiže i glavno jelo, izabrano sa azijskog menija, Furai gambori. Naime reč je o gamborima pohovanim sa panko prezlama i posluženim sa tonkacu sosom (sos od soje i kečapa) i pirinčem na pari. Ovo je jedno ukusno i lagano jelo, idealno za sve koji bi da ostave mesta za dezert. Po preporuci prijateljice biram voćni tiramisu...Stvarno je za čistu desetku.

Prijatno!

Ocena: Sedam

Probajte!

http://bizu.rs

Restoran Franš

I kako sami za sebe kažu ovo je restoran koji pamti mnoge proslave, rođendane, poslovne događaje, svadbe...Generalno ovo je mesto raznih prestoničkih dešavanja i mesto gde se rado okuplja beogradska politička, estradna i ostala elita i „elita“.

Mesto je samo po sebi simpatično. Dugačke stepenice vode do velike bajkovite bašte, skrivene u centru grada. Za par sekundi sam uspela da pobegnem od užurbanih lica studenata koji žure na svoja predavanja i saobraćajne buke koja dopire sa autoputa. Na ulazu nas dočekuje hostesa, zatim nas konobar vodi do stola, sve po pravilima službe. Unutra su zadržali stil 60-ih godina prošlog veka, sa velikim lusterima i zelenim tepihom.

Meni restorana „Franš“ sadrži kako domaće tako i internacionalne specijalitete. Ali da počnemo od početka. Kuver: naseckana šargarepa i krastavac začinjeni sa čini mi se susamovim uljem. Nakon toga konobar mi toplo preporučuje divan potaž od organskih sastojaka. Hvala preskočiću... Postalo je jako popularno da jedemo hranu bez glutena, bez GMO i naravno organsku! No da se vratim na temu... Nakon nagovora ipak pristajem da probam taj magičan potaž od organskog zelja, koprive, maslačka i sremuša (divlji luk). Potaž je dobar, ukus pomalo vuče na spanać i zaista se blago oseća luk. Sada mi i nije krivo što me je konobar naterao da ga probam.

Glavno jelo biram iz bogatog posnog menija. Bilo da ste religiozni, ili da držite dijetu, ili iz bilo kog drugog razloga ne želite da jedete meso, posni tanjir je sjajan izbor. Tanjir izgleda baš onako kako su vam verovatno bake pričale kako treba jesti. Kuvano povrće, zeleno, žuto, belo, narandžasto... U sredini se nalazi posuda sa prebrancem, a sa strane posna punjena paprika. Svaka čast kuvaru za ideju, ovaj pasulj baš daje ukus ovom jelu, upotpunjuje nedostatak mesa. U suprotnom, recimo da bi ovo bio jedan baš zdrav obrok, a takvog bi bio i ukusa.

Preporučujem onima koji vole da su u centru dešavanja.

Ocena: Devet.

Prijatno!

www.frans.rs

Public

„Divno“ kišovito nedeljno popodne. Čisto da nas podseti kako smo se prerano poradovali proleću. Kosančićev venac, kaldrmisana ulica, kojom su nekada vozili „Maratonci“, zgrada Rektorata umetnosti, kišobran i gumene čizme.

Spuštam se stepenicama u restoran Public, restoran od kojeg očekujem pre svega sjajan pogled. Sto pored prozora i pogled koji umesto očekivanog oduševljenja budi neku tugu. Mutna reka, zapuštena stovarišta, automobilske gume, prazan kej, kran u luci Beograd i kiša koja lije na ovaj pomalo zapušteni deo grada. U daljini se vidi zatvoreni Muzej savremene umetnosti koji dodatno potpiruje već letargičnu atmosferu. Baš sam izabrala dan da uživam u pogledu? Čak je i Karađorđeva ulica prazna, bez uobičajene saobraćajne gužve. Tek prođu po neka kola. Drago mi je što se nalazim unutra, u toplom. Kada malo bolje pogledam, možda to i nije ono što sam očekivala, ali ima u tom pogledu nešto zanimljivo...umetnički.

Kao i mnoga mesta i ovaj restoran ima otvorenu kuhinju. Sa zidova visi razno kuhinjsko posuđe, a u uglu je peć sa vatrom. Pored kuhinje je šank i iza šanka pomalo retro crvena mašina za sečenje mesa. Ovo bih inače smatrala nevažnim detaljem, ali kako u poslednje vreme u svakom restoranu naletim na identičnu crvenu mašinu za sečenje mesa, čini se da je postala vrlo popularna među beogradskim ugostiteljima. Moraću malo da istražim o čemu je reč. Na zidovima su jarke slike nekih kao strip junaka. Da budem iskrena nisam sigurna da znam kojem pravcu umetnosti te slike pripadaju, ali su za oko običnog čoveka simpatične.

I dok u pozadini svira neka španska melodija konobar donosi kajmak, sušeni paradajz i masline. Dobar početak. Na meniju je klasična restoranska ponuda. Nama je privukao pažnju fiorentina steak. Sočno meso sa T-bone steak-a, odležalo 25 dana servirano sa hrskavim povrćem iz voka i palentom. Kao dodatak poslužene su tri vrste soli: krupna bela, havajska i crna. 
U laganoj, mirnoj atmosferi pijuckam Cuvee i uživam u tišini nedeljnog ručka. Malo „sunca“ u ovaj kišoviti dan vratio je dezert u obliku raznih slatkiša upakovanih u simpatične teglice :) Njam! 

I za kraj nakon divnih, začinjenih jela valjalo bi oprati zube, naročito ukoliko postoji mogućnost da ćete se sa nekim ljubiti. Ne brinite se, u toaletu restorana Public naći ćete četkicu za zube :).

Preporučujem! 

Ocena: Osam 

www.restoran-public.rs

Kafana Kovač

Ne tako davno bila sam u Kovaču, na jednoj privatnoj proslavi. Tada nisam obraćala pažnju na ovu kafanu, bila sam isuviše uzbuđena zbog našeg malog porodičnog slavlja. Drugih gostiju nije bilo, samo mi i tamburaši do sitnih jutarnjih sati. Tada nisam mogla da doživim ovaj restoran u njegovom svakodnevnom izgledu. Skoro me je prijatelj iz Hrvatske podsetio da obavezno moram da „obradim“ i Kovač. Pa kako se o njima priča i u komšiluku, tako sam se uputila na Voždovac.

Bulevar Oslobođenja, kuća na raskrsnici koja odudara od okolnih zgrada i u njoj poznata stara kafana. Dugo sam razmišljala da li da napišem restoran, ipak kafana je prava reč. Osam decenija, na mestu stare kovnice, postoji ova kafana. Sami za sebe kažu da su „savremeni etno restoran“.

I već na samom ulazu osetila sam onaj pravi miris kafane, koji me je podsetio na dedu i neku staru kafanu u selu, u koju bi nas on vodio na večeru. Bili smo klinci i to nam je  bio doživljaj, otići u kafanu. Lagano se vučem za hostesom do stola. Pokušavam da „upijem“ pregršt detalja koji krase ovu kafanu, a opet pripadaju baš tu. Starinski lusteri sa čipkanim abažurima, ćilimi na podu, prigušeno svetlo, stari mlin za kafu, domaća pogača i naravno čekić i nakovanj. Na stolu je saksija sa cvećem i kuver- domaći hleb i kajmak. U uglu svira harmonika i tamburica poznatu melodiju Zvonka Bogdana. Sa strane se nalazi zid sa vinima. I dalje me zbunjuje taj miris, do sada se nikada nisam zapitala na šta to baš sve stare kafane jednako mirišu?

Na meniju baš sve! Izbor beskrajan, ali to i nije iznenađenje. Kovač je nadaleko poznat po pečenju ispod sača, raznim leskovačkim gurmanlucima, rebarcima, butkicama, jagnjećim i telećim kotletima i vešalicama. Za one koji su više za restoranski meni tu je i selekcija pilećih i ribljih specijaliteta, kao i biftek pečen na ćumuru sa raznoraznim sosovima.

Očekivano biftek sa sosom od tartufa je savršen. Ono što je meni ulpšalo dan je selekcija vina. Vina iz celog sveta kao i domaća i vina iz regiona, krase podrum ove kafane. Izbor je beskrajan od pristupačnih vina do onih skupih koje sebi možemo da priuštimo samo u specijalnim prilikama, a poneka ni tada. Uz muziku Zvonka Bogdana izbor ne može da padne na nešto drugo osim Cuvée No. 1. 

Kovač u svojoj ponudi ima i vina za poneti, tačnije možete kupiti bilo koje vino iz njihovog podruma po ceni dobavljača i uživati u njemu u kućnoj atmosferi. Prelazim brzo pogledom po vinskoj karti. Iako je u ponudi Pošip, nažalost nemaju Pošip jedne male vinarije koji sam davno pila i više ga nigde ne mogu naći. Ja svoju potragu nastavljam, a vi svratite u Kovač, sigurna sam da ćete dobro jesti i na trenutak pobeći u neko sećanje u koje će vas odvesti mirisi i ukusi ove kafane.

Prijatno!

Ocena: Devet

www.restorankovac.com

Intergalactic Diner

U bivšem hotelu Jugoslavija, na Novom Beogradu, otvoren je drugi Diner iz ovog lanca. Kako sami za sebe kažu, cilj im je da prave najbolje hamburgere u galaksiji.

Po ugledu na dajnere u SAD-u napravljen je i enterijer ovog mesta. Ulaz krasi velika neonska reklama. U unutrašnjosti se nalaze crvena kožna sedišta koji podsećaju na sedišta u vozu. Na svakom stolu postoji jukebox mašina koja pušta muziku po vašoj želji, a obradovalo me je i saznanje da novac od jukeboxa ide u dobrotvorne svrhe.

Čim sam ušla, u glavi mi se vrti muzika iz filma Brilijantin. Imam utisak da se i sama nalazim u nekom filmu iz 60-ih i to mi se sviđa. Ne skidam osmeh sa lica.

Hamburger, hamburger i opet hamburger, a tako mnogo mogućnosti. Čitam meni i na svu sreću i mala slova ispod :) "Ne primamo kartice." Time je moja narudžbina ograničena na količinu novca koji imam u novčaniku. Dobro je jedino to što cene ovih hamburgera nisu visoke. Lista je dugačka. Na meniju se mogu naći obični, pileći, vegeterijanski hamburgeri. Moja odluka pada na juneći hamburger sa mocarela sirom, i naravno Coca-Cola. Primetićete već da ne volim mnogo da eksperimentišem sa svojom hranom i uglavnom biram "dosadne" kombinacije. Ljubazni, mladi konobar donosi hranu vrlo brzo. Pomišljam kako je verovatno student, pa konobariše za džeparac. Hamburger je sočan sa izbalansiranim ukusima mesa, sira i sosova. Uz hamburger, ovde poslužuju pohovane kolutiće sira i krompiriće.

Za sve one koji obožavaju američke palačinke, kao ja, evo mesta gde ih služe!

Za kraj, dobijam obećanje od konobara da će uraditi nešto po pitanju platnih kartica. Ipak pre nego što odete, proverite da li imate dovoljno keša u novčaniku.

Opšti utisak: Romantično, slatko mesto sa dobrom i ukusnom brzom hranom. Preporučujem svima, bez obzira na godine, ovo mesto će vam se svideti!

Ocena: U kategoriji dinera, ocena devet.

www.intergalacticdiner.com

TORO Latin Gastrobar

Savsko pristanište, nekada magacini, zapušteni i prljavi, sada mesto gde se nalaze najpopularniji restorani i klubovi naše divne prestonice. Pobeći od buke na reku…Dobro opet u buku, ali ovog puta onu koja prija ušima. A ono što vidim prija mojim očima. Na trenutak me vraća na nezaboravan provod u Majamiju. Visoki plafoni i beli ventilatori, jednostavne arhitektonske forme.

Napolju je zima a ja sedim na terasi, gledam u vodu i pijuckam belo vino. Verovatno ste do sada primetili da uvek uživam uz belo vino. Za barskim stolom primećujem svog omiljenog političara, a preko puta sedi i poznati televizijski voditelj. Dakle, mesto je za kratko vreme postalo baš popularno.

Nisam ljubitelj koncepta „small bites“, ali to ovde zaista „radi“, naročito ako ste kao ja došli u velikom društvu, onda možete probati skoro sve sa menija. I dok završavam sa poručivanjem hrane, imam utisak da konobara znam već duže vreme. Sve pohvale za ove divne ljude! Zaista umeju da ostvare kontakt.

I dok čekam da stignu đakonije sladim se domaćim naćosom i pateom od crnog pasulja sa sirom.

A onda počinje more raznoraznih ukusa koji se na neki čudan način ovde dopunjavaju. I nije bitno da li je riba ili biftek, da li su enpanade ili takosi ili možda kokas sa pečurkama i kozijim sirom. Uz standardnu Cezar salatu bukvalno se davim u krckavim gamborima. To je jelo koje svako ko poseti Toro bar mora da proba. I moja preporuka, odmah naručite duplu porciju jer vam jedna neće biti dosta, bez obzira da li ste došli sami ili u društvu. 

Samo na ovom mestu nakon gambora mogu da pređem na pikantne ražnjiće bifteka i da mi to bude potpuno normalno i prirodno. Na kraju, ako ste se uvek pitali kakvog su ukusa ti čuveni španski „ćurosi“, ovde ih možete probati i njima zasladiti dan.

Ono što mi se posebno sviđa kod ovog mesta je što je prostrano i svetlo. Ukoliko ipak nije dovoljno toplo za sedenje napolju, unutra se nalazi divan prostor sa visokim plafonima i otvorenom kuhinjom, tako da možete da se zabavljate gledajući kako vam pripremaju najomiljenije zalogaje.

Nepušački deo je zaista bez duvanskog dima, pa je stoga ovo mesto pristupačno i roditeljima koji imaju malu decu, a ne žele da propuste moderna gradska dešavanja.

Za ljubitelje, a ja to nisam, možete dobiti i suši!

I na kraju, čak i ako niste gladni svratite na piće, jer je atmosfera sjajna!

Prijatno!

Ocena: Devet.

http://www.torobelgrade.com

Voulez-Vous

Jedan poziv je dovoljan da shvatite da ovo mesto obećava. Ljubazni menadžeri ostaviće vam sto po želji, a vaš br. telefona upisaće u imenik i svaki naredni put osloviće Vas po imenu, čime ćete steći utisak da je u ovom restoranu svaki gost bitan. Bilo da ste došli na piće ili ručak, ljubazni konobari će vas brzo i efikasno ugostiti.

Smešten u srcu Neimara, u okruženju parka koji ovom restoranu daje prijatnu atmosferu. Zelenilo koje se nalazi u bašti, veliki beli suncobrani na terasi za trenutak će vas odvesti daleko od gradske gužve. Stakleni zidovi, koji se preklapaju pružaju ugodan boravak u unutrašnjosti ovog mesta, čak i leti.

Ovaj restoran bi definitivno mogao da se opiše kao moderno, „fancy“ mesto gde se mogu videti lepi, sređeni gosti koji defiluju sa svojim skupim odelima, torbama, cipelama, satovima, a i oni koji bi to želeli da budu jer su cene pristupačne.

Pogled na meni i u startu dilema, šta naručiti. Selekcija hrane i pića je odlična. Bilo da ste se opredelili za neko jelo sa dnevnog ili stalnog menija, nećete pogrešiti. Veliki izbor bifteka, odležanih steak-ova, rozbratni, ramsteka, pilećeg i ćurećeg mesa, kao i ribe, sa izborom priloga po želji. Zapravo, na ovom mestu sve se može prilagoditi vašim željama. Sve možete dobiti! I ono što je najbitnije, svaki put kada se vratite ukus će biti baš onakav kakvim ga pamtite. Svoj obrok možete „zasladiti“ čašom dobrog vina, bilo da birate strana vina ili neko od vrhunskih domaćih i vina iz regiona, po pristojnim cenama.

Na odlasku, ljubazni konobari će vam se zahvaliti na poseti, otvoriti vrata, a menadžer će vas svaki put ispratiti pružajući vam ruku.

Nakon jedne posete ovom kafe restoranu bilo da ste došli na doručak, ručak ili večeru,  ili ste svratili na piće sa prijateljima, bićete izuzetno zadovoljni ambijentom, uslugom, kvalitetom i ukusom hrane. Poželećete da se vratite, a na meniju će vas čekati nova, zanimljivo kreirana jela kuvara, zbog čega vam ovo mesto nikada neće dosaditi.

Ne može mu se dati epitet vrhunskog restorana, jer ovo mesto i nije zamišljeno kao takav koncept. Ali jedno je jasno, ovi ljudi umeju da rade svoj posao.

P.S. Za sve Vas koji paze na liniju tu je i dijetalni meni! 

Preporuka: Obavezno posetiti! 

Ocena: Jaka sedmica!

www.voulez-vous.rs

2.0 Dijagonala

U Centru grada, odmah pored hrama Svetog Save, u Skerlićevoj ulici, nalazi se kapija sa brojem 6 i kuća zanimljive arhitekture u kojoj se nalazi restoran 2.0 Dijagonala.  

Na ulazu se pomalo uplašim od mrtve svinje koju su postavili da visi naglavačke u jednom izlogu. Ne znam da li im je to stalna postavka ili sam samo ja imala sreću da naiđem baš tih dana, ali za moj ukus previše. Ljubazan konobar je primetio moju smučenu facu pa je krenuo da se šali, ne bi li malo izvadio situaciju. Prijatelju vrlo si ljubazan, ali meni i dalje dođe da pobegnem. Lagano se spuštam stepenicama na prvu „palubu“ pitajući se šta me dalje čeka. Ubrzo shvatam da je iznenađenje dana zapravo samo taj mrtav papkar i da sve ostalo deluje i više nego dobro. Moderan dizajn, prijatna atmosfera, fino osoblje…

U poslednje vreme je jako moderno od kuvera praviti umetnost. Umetnost je u ovom slučaju prava reč, jer konobar poslužuje nekakve hrskave pločice i dve tube nalik na tempere sa domaćim namazom od belog luka i pilećim pateom. Setila sam se bloka br. 5 iz osnovne škole. Slatko…

Na preporuku prijatelja naručujem ćevape. Iako sam sumnjičava, jer zaboga šta može da bude tako savršeno u ćevapima, ipak odlučujem se da probam. Ukus tih ćevapa je neverovatan! Skoro da ne verujem prvom zalogaju, ponovo lagano prinosim viljušku ustima. Svaka čast kuvaru! Obično su svi takvi pokušaji davno isprobani i izgustirani. Posluženi su u tučanom sudu sa zapečenim lepinjicama sa strane i urnebes salatom. Zalogaj se topi u mojim ustima, a ja zaboravljam na sve norme pristojnog ponašanja i umačem zapečenu, hrskavu lepinju u moču od ćevapa. Iako sada zvučim kao kamiondžija, verujte da su ovo najbolji ćevapi koje sam u životu jela. Mala napomena: Nakon ovakvog ručka mogu samo da odem kući na spavanje. Sledeći put sam opet naručila isto.

Preporuka za svakoga ko bi odveo strance da probaju našu hranu, a da pri tom žele da sede u modernom enterijeru.

Desert je nakon ovoga višak… Zapravo ko može, nek izvoli. Ja nisam probala.

Prijatno!

Hrana: MMMMM Za ćevape ocena deset!

Ukupan utisak: Osam

www.2tacka0.rs