Azzaro Belville

Malo lenja da se pomerim bilo gde po ovim letnjim vrućinama. U potrazi za hladovinom, nekom lepom baštom i ukusnom hranom otkrivam u komšiluku kafe-restoran Azzaro Belville. U naselju Belville na Novom Beogradu, idealan predah u delu koji komšije popularno zovu Promenada. Za sve koji nisu iz kraja, Promenada je šetalište u sredini Belvilla, prepuno kafica, ljudi, dece… U ovom kraju našeg lepog grada otvoren je restoran čiji su vlasnici već dokazali kvalitet u svojim drugim Azzaro objektima. I nakon dugog čekanja, u svom komšiluku dobijam mesto sa vrhunskom hranom, dobrim izborom vina, prelepom baštom. Idealno mesto za svaki dan, idealno mesto za prvu jutarnju kafu i doručak, idealno mesto za savršen ručak ili romantičnu večeru.

Mala fabrika ukusa

Park u centru grada, idealan za vruće letnje dane koji nam dolaze. 
U Nebojšinoj ulici, malo ispod Hrama Svetog Save, nalazi se ovaj restoran na izuzetnoj lokaciji. Park u centru grada, sa divnim igralištem za decu, skriven između krošnji drveća, idealna je oaza za porodičan predah.

Restoran Grafičar

Nakon „urbanih“ mesta gde se okupljaju „gradske“ face, put me je ovog kišovitog maratonskog vikenda poveo u restoran Grafičar na Senjaku. U ulici Vase Pelagića, odmah pored istoimenog stadiona, nalazi se ovaj restoran nacionalne kuhinje. Iako Grafičar postoji već decenijama, za mene je ovog vikenda upravo ovaj restoran bilo malo otkrovenje. Simpatično je to da me je tamo pozvao prijatelj iz Zagreba.

Caffe Bašta Martaan

E ovo će biti malo drugačija priča. Za one kojima nije samo stalo do hrane, već uživaju i u atmosferi. Nekada je bilo jako važno biti sređen i skockan. Bili su tu Obilićev venac, "silikonska" dolina, splavovi. Nosile su se visoke štikle i kratke suknje… E, a onda smo ušli u razdoblje „Sex and the city“, postale su užasno popularne ogromne suknje do kolena uz šarene cipele, cvetnih dezena. 

Jerry Dedinje

Novobeogradski Jerry često posećujem. Blizu je, imam gde da parkiram, moj muž voli ovaj restoran, uveče imaju živu muziku, imaju sjajan doručak... Pa, red je bio da posetim i onaj na Dedinju.

Pomalo se osećam kao da sam gledala drugi nastavak sjajnog filma, koji baš i nije ispunio očekivanja. A zašto? E o tome razmišljam već par dana, i realan razlog nemam. Restoran Jerry na Dedinju je sjajan, smo što je meni opet ovaj sa naše strane reke draži. Enterijer je vrlo sličan, iste kićanke vise sa plafona, trosedi sa šarenim jastucima i slika male čivave Jerry je tu. Čak je i meni isti, a hrana jednakog kvaliteta-vrhunska.

Restoran Druga Piazza

Iako umalo da nam kiša poremeti planove, i te noći smo se spustili do reke. Beton hala kao centar svih gradskih dešavanja, opet je bila prvi i pravi izbor. Par novootvorenih mesta bili su na raspolaganju, a ovog puta izbor je pao na italijanski restoran Druga Piazza. Iako su vremenske prilike bile grozne, ovo mesto je bilo polupuno. Čitaj pažljivo polupuno ne poluprazno, što je za datu situaciju bilo pohvalno. Kao što već znate restorani u beton hali i nisu baš napravljeni da bi se tamo selo i jelo. Nekako je bitan i ambijent i atmosfera i da vidiš i budeš viđen, a uz to ukoliko možeš dobro i da pojedeš-sjajno! S tim u vezi, restoran Druga Piazza se savršeno uklopio u svoj komšiluk.

Klasičan već prepoznatljiv enterijer u ovom kraju. Prostran lokal sa otvorenom kuhinjom i terasom. Iako su zidovi ofarbani u crno, prostor izgleda veliko. U jednom uglu se nalazi otvorena kuhinja na čijem staklu su zalepljene slike svinja. Ne mogu reći baš da je simpatično, ali svakako mami osmeh. Recimo da je prava reč zanimljivo. Uz staklo su poređani dugi barski stolovi gde se možete smetiti i imati pogled na reku i prolaznike. A na zidovima i po stepeništu poređane su kutije sa vinima, kao u nekom magacinu...Uvek se zapitam kada je postao popularan taj koncept "baš me briga"? Nemojte me pogrešno shvatiti, ne kritikujem, ume da bude i simpatičan kada je doziran. Znam da su jedno vreme devojke u gradu furale takve frizure. Danas je sve više restorana u tom fazonu, kao mnogo smo cool i ne marimo baš previše gde će šta stajati, konbari nam nose starke, toaleti su nam ludi, zidovi neokrečeni... Ustvari sećam se tačno prvog otvorenog takvog kafića...Tada je tu izlazila samo opuštena ekipa, kao mnogo smo cool da bi se brinuli gde ćemo sedeti/stajati i kako izgledati. Par godina posle, svi se trude da furaju taj stil opuštene gradske face, pa i to postaje nekako nezanimljivo. Nego da se vratimo na temu..

Meni je klasičan italijanski, a te noći sam bila raspoložena za bisteka salatu, serviranu sa hrskavom italijanskom fokaćom (nešto kao pica hleb, preliven začinima i maslinovim uljem). O fokaći sam već pisala, a ko je nije probao do sada, toplo je preporučujem. Ljubazni konobar je preporučio crveno vino tri morave, vinarije Temet i nije pogrešio. Raduje me sve bolji kvalitet i veći izbor vina iz naših vinarija.

Uz par čaša, bilo je ovo vrlo prijatno druženje sa prijateljima...

p.s. Napomena: Nakon par čaša vina nađite nekog drugog (čitaj-manje pijanog) da vozi, vrlo lako mogu da vas zaustave organi reda!

Ocena: Osam!

Prijatno!

Restoran Franš

I kako sami za sebe kažu ovo je restoran koji pamti mnoge proslave, rođendane, poslovne događaje, svadbe...Generalno ovo je mesto raznih prestoničkih dešavanja i mesto gde se rado okuplja beogradska politička, estradna i ostala elita i „elita“.

Mesto je samo po sebi simpatično. Dugačke stepenice vode do velike bajkovite bašte, skrivene u centru grada. Za par sekundi sam uspela da pobegnem od užurbanih lica studenata koji žure na svoja predavanja i saobraćajne buke koja dopire sa autoputa. Na ulazu nas dočekuje hostesa, zatim nas konobar vodi do stola, sve po pravilima službe. Unutra su zadržali stil 60-ih godina prošlog veka, sa velikim lusterima i zelenim tepihom.

Meni restorana „Franš“ sadrži kako domaće tako i internacionalne specijalitete. Ali da počnemo od početka. Kuver: naseckana šargarepa i krastavac začinjeni sa čini mi se susamovim uljem. Nakon toga konobar mi toplo preporučuje divan potaž od organskih sastojaka. Hvala preskočiću... Postalo je jako popularno da jedemo hranu bez glutena, bez GMO i naravno organsku! No da se vratim na temu... Nakon nagovora ipak pristajem da probam taj magičan potaž od organskog zelja, koprive, maslačka i sremuša (divlji luk). Potaž je dobar, ukus pomalo vuče na spanać i zaista se blago oseća luk. Sada mi i nije krivo što me je konobar naterao da ga probam.

Glavno jelo biram iz bogatog posnog menija. Bilo da ste religiozni, ili da držite dijetu, ili iz bilo kog drugog razloga ne želite da jedete meso, posni tanjir je sjajan izbor. Tanjir izgleda baš onako kako su vam verovatno bake pričale kako treba jesti. Kuvano povrće, zeleno, žuto, belo, narandžasto... U sredini se nalazi posuda sa prebrancem, a sa strane posna punjena paprika. Svaka čast kuvaru za ideju, ovaj pasulj baš daje ukus ovom jelu, upotpunjuje nedostatak mesa. U suprotnom, recimo da bi ovo bio jedan baš zdrav obrok, a takvog bi bio i ukusa.

Preporučujem onima koji vole da su u centru dešavanja.

Ocena: Devet.

Prijatno!

www.frans.rs

Pizza Bar

Verujem da je većina stanovnika Novog Beograda, svi zaposleni u blizini a i poneko sa strane barem jednom svratio u Pizza Bar. Ako ništa drugo, onda ste barem naručili pizzu preko telefona. Iako ovo mesto ne spada u klasičan restoran, možda je čak i neka varijanta malo boljeg fast-food restorana, na vašu molbu pišem o njemu.

U Bulevaru Mihajla Pupina nalzi se ovo, pre svega "udobno" mesto. Ulazim u enterijer jarkih boja sa gomilom detalja na policama i velikim, udobnim foteljama zbog čega ovo mesto podseća na nečiju dnevnu sobu. Prva pomisao je "toplo". More užurbanih lica, poslovno obučenih koriste svoju polučasovnu pauzu. A tu su i opušteni studenati koji ovde kuliraju. Zbog gužve i sveopšteg meteža i konobari su užurbani, ali daleko od toga da su neljubazni. Trude se da me smeste za sto sa najviše mesta, jer ja kao i obično vodim svoju bebu i njena ogromna kolica. Možda dolazak ovde sa bebom i nije najsjajnija ideja. Dolaze lepi dani, možda je bolje da sledeći put sačekam sunce pa da sednem u baštu, tamo će verovatno biti više mesta.

Za sve ljubitelje najpopularnijeg italijanskog jela ovde je raj. A za one koji ipak ne vole pizzu ili žele malo zdraviji obrok mogu da biraju između salata i potaža a tu je i mesni meni.

Već znam šta želim. Danas zaboravljam na dijetu. Biram pizzu sa začinjenom piletinom i naravno "Chicago style" testo. Pa kad je bal, nek je oficirski. Ukus mi je već dobro poznat. Pikantna piletina sa sirom, pečurkama i lukom i debelo testo. Još jednom napominjem luk... Pored začinjene piletine i debelog, "masnog" testa, luk na ovoj pizzi predstavlja šlag na torti. Naravno ne želite da se ljubite nakon ovakvog obroka. I dajte sebi vremena da se oporavite od ove pizze. Možda do kraja dana nećete ništa više jesti.

I nema šta dalje da se puno piše, pizza je dobra, izbor je veliki. Zato preporučujem da posetite za neki onako neobavezan obrok, kada ste u prolazu ili vas mrzi da se sređujete za neko "fancy" mesto. A možete i da naručite, ukoliko vaš mrzi da kuvate ili izlazite iz kuće.

Ocena: Šest...

Prijatno!

www.pizzabar.rs

Comunale

Jednog običnog četvrtka u februaru mesecu opet sam se odlučila za reku. Kako je malo zatoplilo izbor pada na Caffe e Cucina Comunale. Italijanski restoran koji sam u svojim pohodima na Beton halu nekako uvek nenamerno zaobilazila.

Ulazim u sivi prostor, na levom i desnom zidu poređana vina, u sredini šank sa josper peći i na zidu iznad njega okačene pršute. Primećujem da su na mnogim mestima postali moderni dugački stolovi (visoki ili niski) koje delite sa nekim. Nisam sigurna da mi se sviđa da za vreme ručka ili večere delim svoj prostor sa nekim drugim.

Na ulazu nas dočekuje konobar. On već zna da sam rezervisala sto za nepušače, valjda zato što vidi da sam sa bebom. Pokazuje mi na jednu stranu restorana i pušta me da sama odlučim gde mi se sviđa da sednem. Kako to obično biva, za oko mi je zapao baš sto za kojim su do tada sedeli ljudi, koji sada odlaze. Iako je bilo drugih postavljenih stolova, ovom divnom čoveku nije bio problem da mi očisti i da baš taj sto.

Upala sam ovde u nekom intermecu, vreme ručka je već prolazilo i mesto se lagano ispraznilo. Pored nas, u pušačkom delu su sedela dva gospodina. Sa zvučnika se čuo neki blagi instrumental i čudno ta tišina i opuštena atmosfera su mi baš prijali.

Konobar je lagano doneo kuver-pecivo i posudu sa maslinovim uljem i balzamikom. Na stolu se nalazi još i začinsko ulje i krupna sol. Lagano prelistavam klasičan italijanski meni. Supa dana, potaž od bundeve, zvuči primamljivo. Preskačem ponudu mesa, ovog puta želim da jedem nešto klasično italijansko. Molim Vas taljatele sa gamborima i tikvicama u sosu od šafrana.

Supa od bundeve je bila dobar izbor. Na početku se učini da je u pitanju klasična kremasta supa od bundeve, ali na kraju zaostane dozirani ljutkasti ukus u grlu. „Al dente“ taljatele poslužene su u bakarnom tiganju, sa ukusnim gamborima i samo blago blanširanim tikvicama, koje su sačuvale svežinu. Sos je blagog ukusa, vrlo malo šafrana se zapravo i oseća. To mi se dopada, obično kuvari preteraju sa šafranom.

Ne znam zašto sam dugo zaobilazila ovo mesto. Vratiću se uskoro da probam neku od pizza… Preporučujem svima koji su za vrhunsku italijansku kuhinju.

Prijatno! 

Ocena: Osam!

TORO Latin Gastrobar

Savsko pristanište, nekada magacini, zapušteni i prljavi, sada mesto gde se nalaze najpopularniji restorani i klubovi naše divne prestonice. Pobeći od buke na reku…Dobro opet u buku, ali ovog puta onu koja prija ušima. A ono što vidim prija mojim očima. Na trenutak me vraća na nezaboravan provod u Majamiju. Visoki plafoni i beli ventilatori, jednostavne arhitektonske forme.

Napolju je zima a ja sedim na terasi, gledam u vodu i pijuckam belo vino. Verovatno ste do sada primetili da uvek uživam uz belo vino. Za barskim stolom primećujem svog omiljenog političara, a preko puta sedi i poznati televizijski voditelj. Dakle, mesto je za kratko vreme postalo baš popularno.

Nisam ljubitelj koncepta „small bites“, ali to ovde zaista „radi“, naročito ako ste kao ja došli u velikom društvu, onda možete probati skoro sve sa menija. I dok završavam sa poručivanjem hrane, imam utisak da konobara znam već duže vreme. Sve pohvale za ove divne ljude! Zaista umeju da ostvare kontakt.

I dok čekam da stignu đakonije sladim se domaćim naćosom i pateom od crnog pasulja sa sirom.

A onda počinje more raznoraznih ukusa koji se na neki čudan način ovde dopunjavaju. I nije bitno da li je riba ili biftek, da li su enpanade ili takosi ili možda kokas sa pečurkama i kozijim sirom. Uz standardnu Cezar salatu bukvalno se davim u krckavim gamborima. To je jelo koje svako ko poseti Toro bar mora da proba. I moja preporuka, odmah naručite duplu porciju jer vam jedna neće biti dosta, bez obzira da li ste došli sami ili u društvu. 

Samo na ovom mestu nakon gambora mogu da pređem na pikantne ražnjiće bifteka i da mi to bude potpuno normalno i prirodno. Na kraju, ako ste se uvek pitali kakvog su ukusa ti čuveni španski „ćurosi“, ovde ih možete probati i njima zasladiti dan.

Ono što mi se posebno sviđa kod ovog mesta je što je prostrano i svetlo. Ukoliko ipak nije dovoljno toplo za sedenje napolju, unutra se nalazi divan prostor sa visokim plafonima i otvorenom kuhinjom, tako da možete da se zabavljate gledajući kako vam pripremaju najomiljenije zalogaje.

Nepušački deo je zaista bez duvanskog dima, pa je stoga ovo mesto pristupačno i roditeljima koji imaju malu decu, a ne žele da propuste moderna gradska dešavanja.

Za ljubitelje, a ja to nisam, možete dobiti i suši!

I na kraju, čak i ako niste gladni svratite na piće, jer je atmosfera sjajna!

Prijatno!

Ocena: Devet.

http://www.torobelgrade.com

Smokvica-Dorćol

Na Dorćolu, u predratnoj kući, nalazi se kafe-restoran Smokvica. Bašta ovog restorana uvek je prepuna nekih „cool“ ljudi. Svi deluju opušteno i konobari u svojim starkama i gosti. Ovde izlazi onaj drugi deo Beograda, oni kuleri koje baš i ne zanima šta drugi misle o njima, a opet o svakom detalju su dobro razmislili ne bi li postigli baš taj „baš me briga“ izgled. Moderne cice sa firmiranim torbama ali sa patikama i u trenerkama, poneki hipster i u letnjem periodu gomila devojaka u cvetnim haljinama iz šezdesetih. Bilo da su došli na ručak ili koktele, svi izgledaju kao da su zapravo krenuli na jutarnju kafu. Takva opuštenost prija i zato je pravo uživanje sedeti baš ovde.

U toplim mesecima, bašta ovog kafe-restorana predstavlja mirno mesto, jednostavnih formi, sa klasičnim belim stolovima i stolicama. Jedino pogled na otvorenu letnju kuhinju i konobari koji šetaju okolo odaju da se radi o restoranu. U suprotnom bi prolaznici ulice Kralja Petra mislili da je reč o nečijoj privatnoj bašti. Unutrašnjost je takođe „udobna“. Gomila kućnih detalja stvara pravu „domaću“ atmosferu, kao da ste ušli u nečiji stan. Kako u unutrašnjosti, tako i u bašti postoji par dugačkih stolova koje ćete, osim ukoliko ste došli baš u velikom društvu, deliti sa nekim. Pa eto prilike da u Smokvici upoznate nekog zanimljivog.

Iako hrana nije ono glavno zbog čega se ide u Smokvicu, ovde itekako ima šta da se pojede. Na meniju su razne salate, tortilje, kesadilje i burgeri. Moj favorit je trio burger. Takođe, ponuda kolača je izvrsna.

Ono što će vas oduševiti na ovom mestu su razni kokteli, koji se ovde naručuju na bokale. Zato je najbolje da okupite ekipu i probate Mojito, Caipirinha-u ili neki drugi alkoholni koktel. Za „trezvenjake“ u ponudi je limunada sa mentom, vrlo prijatnog ukusa!

Probajte, sigurna sam da će vam se svideti!

Ocena za atmosferu: Devet

Hrana: Sedam

Voulez-Vous

Jedan poziv je dovoljan da shvatite da ovo mesto obećava. Ljubazni menadžeri ostaviće vam sto po želji, a vaš br. telefona upisaće u imenik i svaki naredni put osloviće Vas po imenu, čime ćete steći utisak da je u ovom restoranu svaki gost bitan. Bilo da ste došli na piće ili ručak, ljubazni konobari će vas brzo i efikasno ugostiti.

Smešten u srcu Neimara, u okruženju parka koji ovom restoranu daje prijatnu atmosferu. Zelenilo koje se nalazi u bašti, veliki beli suncobrani na terasi za trenutak će vas odvesti daleko od gradske gužve. Stakleni zidovi, koji se preklapaju pružaju ugodan boravak u unutrašnjosti ovog mesta, čak i leti.

Ovaj restoran bi definitivno mogao da se opiše kao moderno, „fancy“ mesto gde se mogu videti lepi, sređeni gosti koji defiluju sa svojim skupim odelima, torbama, cipelama, satovima, a i oni koji bi to želeli da budu jer su cene pristupačne.

Pogled na meni i u startu dilema, šta naručiti. Selekcija hrane i pića je odlična. Bilo da ste se opredelili za neko jelo sa dnevnog ili stalnog menija, nećete pogrešiti. Veliki izbor bifteka, odležanih steak-ova, rozbratni, ramsteka, pilećeg i ćurećeg mesa, kao i ribe, sa izborom priloga po želji. Zapravo, na ovom mestu sve se može prilagoditi vašim željama. Sve možete dobiti! I ono što je najbitnije, svaki put kada se vratite ukus će biti baš onakav kakvim ga pamtite. Svoj obrok možete „zasladiti“ čašom dobrog vina, bilo da birate strana vina ili neko od vrhunskih domaćih i vina iz regiona, po pristojnim cenama.

Na odlasku, ljubazni konobari će vam se zahvaliti na poseti, otvoriti vrata, a menadžer će vas svaki put ispratiti pružajući vam ruku.

Nakon jedne posete ovom kafe restoranu bilo da ste došli na doručak, ručak ili večeru,  ili ste svratili na piće sa prijateljima, bićete izuzetno zadovoljni ambijentom, uslugom, kvalitetom i ukusom hrane. Poželećete da se vratite, a na meniju će vas čekati nova, zanimljivo kreirana jela kuvara, zbog čega vam ovo mesto nikada neće dosaditi.

Ne može mu se dati epitet vrhunskog restorana, jer ovo mesto i nije zamišljeno kao takav koncept. Ali jedno je jasno, ovi ljudi umeju da rade svoj posao.

P.S. Za sve Vas koji paze na liniju tu je i dijetalni meni! 

Preporuka: Obavezno posetiti! 

Ocena: Jaka sedmica!

www.voulez-vous.rs

Lavina

Smešten u naselju Belville, na Novom Beogradu, ovaj restoran naizgled obećava porodičnu atmosferu i dobar obrok. Ubrzo nakon otvaranja, restoran se našao na stranama mnogih časopisa koji su dobrom kritikom ovom restoranu pružili odličnu reklamu. Niz parkiranih kola u okruženju, kao i stalno puna bašta, obećava vrhunsku uslugu i atmosferu. Međutim, na samom ulazu dočekaće vas, ne baš preterano ljubazni konobari, što izaziva želju da u startu odete na neko drugo mesto. 

Bašta je smeštena u prostoru između zgrada, na dizajniranom platou koji okružuju uređeni travnjak i igralište za decu. Ogromni suncobrani i stalno strujanje vetra, u letnjim danima pružaju idealan beg od beogradskih vrućina. U jutarnjim satima, Lavina predstavlja savršeno mesto za prvu kafu i novine. Takođe je i dobar izbor za popodnevni predah uz čašu dobrog vina i solidan čokoladni sufle uz kuglu sladoleda od vanile.  

Unutrašnjost je dizajnirana po ugledu na alpske restorane u italijanskim zimovalištima. I dok se sa ekrana vrte emisije o kuvanju, sa menija restorana mogu se naručiti razni italijanski specijaliteti tipa italijanske pršute, razne selekcije tvrdih sireva uz nezaobilaznu „foccacia“-u, hrskavi slani hleb prepun začinskog bilja. Tu je i aromatizovano maslinovo ulje sa ukusom ruzmarina i belog luka ili parmezana i bosiljka.
  
Za ručak ili večeru preporučujem picu ili pastu, takođe klasična italijanska jela čiji su kvalitet i ukus u ovom restoranu dobri. Preporuka je svakako pizza sa rukolom i italijanskom pršutom breseolom ili ukoliko ste posetilac ovog restorana u jutarnji satima, onda sendvič sa istim sastojcima. 
 

Za kraj čekaćete malo duže na račun. 

Probajte ukoliko ste raspoloženi za italijansku hranu.

P.S. Jedan moj prijatelj obožava njihovu pileću supu sa parmezanom.

Ocena: Pet 

restoranlavina.rs

Madera

Ne treba menjati što je dobro. Madera je pre svega ozbiljan restoran koji se nalazi u samom centru grada, sa prepoznatljivom baštom u sred tašmajdanskog parka. Usluga koju pruža ovaj već legendarni beogradski restoran zahteva jako dobru logistiku, uigranost svih zaposlenih i dobar menadžment. Sa jednim će se složiti sve generacije, „Madera“ je bila i ostala sinonim za kvalitet.

Na samom ulazu dočekaće vas ljubazne, hostese i menadžer koji će vas najljubaznije otpratiti do vašeg stola, sa moram napomenuti besprekorno čistim i ispeglanim stolnjacima. Nakon svega par sekundi, obratiće vam se školovani konobar, koji će uvek prići sa desne strane i uvek prvo uslužiti damu/e u društvu poštujući apsolutno sva pravila posluživanja.

Raznovrsnost menija odgovaraće apsolutno svima. Ljubitelji domaće, „nacionalne“ kuhinje biće oduševljeni selekcijom raznih predjela tipa užičkog pršuta, njeguškog pršuta, mladog sira, kajmaka…

Dnevni meni uvek krije zanimljivu ponudu najraznovrsnijih jela, primamljivih i za najistančajnija nepca. Raznorazni potaži, jela od mesa, domaća tradicionalna jela tipa punjenih paprika, ali i brancin u bademu pružiće Vam trenutno zadovoljstvo.

Unapred već znam šta bih jela… Sedam i dočekuje me divan kuver sa začinskim puterom i projom. Čuvam se za teleću čorbu, a nakon toga ćevapčići na kajmaku ili bela karađorđeva šnicla, uz jednu čašu malvazije. Za kraj tražim nugat tortu, ili neprevaziđeni topli čokoladni kolač. Ljubazni konobari su mi poslužili svaki sled u rekordnom roku i to je ono što predstavlja šarm ovog starog beogradskog restorana.

Jedina mana ovog restorana je po mom mišljenju biftek, koji nije loš, moglo bi se reći osrednje dobar, ali ne oduševljava kao ostatak menija.

Stoga skoro uvek biram „Maderu“ za svakakva porodična okupljanja, proslave ili za prosto nedeljno opuštanje sa dragim osobama, a toplo je preporučujem i Vama!

Ocena: Devet

maderarestoran.com