Restoran Druga Piazza

Iako umalo da nam kiša poremeti planove, i te noći smo se spustili do reke. Beton hala kao centar svih gradskih dešavanja, opet je bila prvi i pravi izbor. Par novootvorenih mesta bili su na raspolaganju, a ovog puta izbor je pao na italijanski restoran Druga Piazza. Iako su vremenske prilike bile grozne, ovo mesto je bilo polupuno. Čitaj pažljivo polupuno ne poluprazno, što je za datu situaciju bilo pohvalno. Kao što već znate restorani u beton hali i nisu baš napravljeni da bi se tamo selo i jelo. Nekako je bitan i ambijent i atmosfera i da vidiš i budeš viđen, a uz to ukoliko možeš dobro i da pojedeš-sjajno! S tim u vezi, restoran Druga Piazza se savršeno uklopio u svoj komšiluk.

Klasičan već prepoznatljiv enterijer u ovom kraju. Prostran lokal sa otvorenom kuhinjom i terasom. Iako su zidovi ofarbani u crno, prostor izgleda veliko. U jednom uglu se nalazi otvorena kuhinja na čijem staklu su zalepljene slike svinja. Ne mogu reći baš da je simpatično, ali svakako mami osmeh. Recimo da je prava reč zanimljivo. Uz staklo su poređani dugi barski stolovi gde se možete smetiti i imati pogled na reku i prolaznike. A na zidovima i po stepeništu poređane su kutije sa vinima, kao u nekom magacinu...Uvek se zapitam kada je postao popularan taj koncept "baš me briga"? Nemojte me pogrešno shvatiti, ne kritikujem, ume da bude i simpatičan kada je doziran. Znam da su jedno vreme devojke u gradu furale takve frizure. Danas je sve više restorana u tom fazonu, kao mnogo smo cool i ne marimo baš previše gde će šta stajati, konbari nam nose starke, toaleti su nam ludi, zidovi neokrečeni... Ustvari sećam se tačno prvog otvorenog takvog kafića...Tada je tu izlazila samo opuštena ekipa, kao mnogo smo cool da bi se brinuli gde ćemo sedeti/stajati i kako izgledati. Par godina posle, svi se trude da furaju taj stil opuštene gradske face, pa i to postaje nekako nezanimljivo. Nego da se vratimo na temu..

Meni je klasičan italijanski, a te noći sam bila raspoložena za bisteka salatu, serviranu sa hrskavom italijanskom fokaćom (nešto kao pica hleb, preliven začinima i maslinovim uljem). O fokaći sam već pisala, a ko je nije probao do sada, toplo je preporučujem. Ljubazni konobar je preporučio crveno vino tri morave, vinarije Temet i nije pogrešio. Raduje me sve bolji kvalitet i veći izbor vina iz naših vinarija.

Uz par čaša, bilo je ovo vrlo prijatno druženje sa prijateljima...

p.s. Napomena: Nakon par čaša vina nađite nekog drugog (čitaj-manje pijanog) da vozi, vrlo lako mogu da vas zaustave organi reda!

Ocena: Osam!

Prijatno!