GO SUSHI

Sam koncept nije osmišljen kao restoran, ali zavređuje pažnju. Stvar je prosta...ljudi su napravili sushi za poneti. I to kakav suši. Sa pravom se usuđujem da kažem da ja lično bolji nisam jela. 

Otvaranje ovakvog koncepta u komšiluku naravno da je privuklo pažnju mog muža. Moram da priznam da nisam bila sigurna u isplativost ovog projekta, ali hej ovo je Srbija ovde svašta prolazi.

Malo po malo ljudi su počeli da rade ozbiljan posao. Ono što je bilo samo "dostava" i "za poneti", dobilo je par stolova u baštici ispred lokala, koji su sada stalno puni. Iza pulta tri suši majstora vredno rade. Tajna njihovog uspeha je jednostavna. Uvek ćete dobiti svež suši, pravljen pred vama, od najkvalitetnijih sastojaka. A raspoloženi su i da ćaskaju dok prave, tako da će vam vreme utrošeno da dobijete svežu hranu brzo proći. A meni lično je bilo i zanimljivo da vidim kako to nastaje suši.

 

Raznovrsan meni zadovoljiće svačije ukuse. Ukoliko ste rešeni da prvi put probate japansku kuhinju moja preporuka je Spicy miso losos supa (pazi ljuto!), nigiri-jegulja i moja omiljena mango maki rolnica sa gamborom, kokosom i krastavcem.

Probajte svakako! Svratite sa drugarima ili dragom osobom, ili napravite tematsku žurku kući! Vaši prijatelji će biti oduševljeni da probaju nešto novo. Verujte na reč, probala sam!

Prijatno!

Ocena: Osam!

www.gosushi.rs

Campo de Fiori i jedno devojačko veče

Prošlog vikenda sam bila u malo drugačijem pohodu na italijanski restoran Campo de Fiori. Nisam tamo bila samo zbog hrane, u ovom slučaju atmosfera je ono što je bilo za čistu desetku. Prenosim mali delić iste.

U Skadarskoj ulici u Zemunu, ušla sam u mali, sređeni prostor ovog restorana koji mi je odmah zaličio na južnjačke konobe. Moje uzbuđenje odgovaralo je romantičnoj atmosferi, prvi utisak-sviđa mi se. Na zidovima slike cveća i lampice čije svetlo širi toplinu. U uglovima komodice i čiviluci.

Za drvenim stolom u uglu sedela je moja draga, prelepa kuma. Nedostajao je još cvet u kosi i baloni i devojačko veče je moglo da počne! Desetak dragih drugarica okačile su svoje bedževe, a konobarica je poslužila belo, čileansko vino. Čavrljanje u nedogled...Šminka, haljina, cipele, sve teme su bile aktuelne. Kako se vino trošilo, tako je osmeh "mladine ekipe" postajao sve glasniji.

Došlo je vreme i da se nešto pojede. Rolovano testo sa piletinom bila je sjajna kontra-ravnoteža popijenom vinu.  Sezonska salata i pileće meso povezano sosom na bazi majoneza u pizza testu. Lagan obrok za sređeno žensko društvo :)

Nakon restorana mi smo veče nastavile u kafani, ali to je tema za neki drugi blog. Definitivno se vraćam u ovaj restoran da probam još neko jelo sa njihovog bogatog menija. Vama preporučujem da mi se pridružite! A možda i vi poželite da za neko vaše malo okupljanje izaberete baš ovaj restoran.

Ocena: Osam

Prijatno!

www.campodefiori.rs

Shangrila

Stigao je i maj...Iako je vreme u aprilu obećavalo sunčano proleće, u maju nas je dočekalo par kišnih dana...I umesto da sada pišem o nekoj lepoj novoj gradskoj bašti, opisaću vam unutrašnjost novootvorenog kineskog restorana, u ulici Trešnjinog cveta. Čak im i adresa odgovara :)

Ukoliko od enterijera kineskog restorana očekujete crvene kićanke i zmajeve, to u restoranu Shangrila nećete videti. Ovo mesto je prilično elegantno i enterijer deluje skupo, a i cene su u skladu sa izgledom. Sedela sam u delu za nepušače za tradicionalnim kineskim rotirajućim stolom. U blizini je "VIP" deo, i iako mrzim ovaj izraz, moram da priznam da mi je ogroman rotirajući sto od masivnog drveta privukao pažnju. Za stolom može da sedi dvadesetak osoba, a u sredini stola se nalazi ogromna fontana. Iako moj opis zvuči kao kičerica, verujte da je ovaj sto prilično elegantan i idealan za neku poslovnu večeru ili neko privatno okupljanje.

Prolećne rolnice su meni uvek idealan početak u kineskom restoranu. Ovde ih prave sa svinjetinom i povrćem. Naša greška, nismo pitali. Ljubazni konobar se skoro zagrcnuo kada je čuo da ne jedemo svijetinu pa se odmah ponudio i da naprave samo sa povrćem. Malo se opustio kada smo mu rekli da naše izbegavanje svinjskog mesa nije religioznog karaktera.

Nakon fijaska sa rolnicama (koji je bio isključivo naša krivica), idealno je legla kukuruzna supa sa belancem. Kako sam na par mesta jela nekoliko varijacija ove azijske supe, mogu da zaključim da je njihova prilično dobrog ukusa...U prevodu nije ljuta, pa je pristupačna svima. Za glavno jelo na rotirajućem stolu se našla piletina s povrćem u čeličnom tanjiru i piletina sa kikirikijem i naravno uz to beli pirinač. Iako je meni ovog restorana prebogat, prvi put volim da jedem nešto poznato. Ova dva jela su klasika kineske kuhinje i takvog su i ukusa.

Iako sve pohvale restoranu Shangrila, nažalost moram da primetim da je mesto bilo poluprazno. Zašto? Ne znam.

Preporučujem: Svima koji vole specijalitete kineske kuhinje, a spremni su za to i da plate.

Ocena: Osam.

Restoran Franš

I kako sami za sebe kažu ovo je restoran koji pamti mnoge proslave, rođendane, poslovne događaje, svadbe...Generalno ovo je mesto raznih prestoničkih dešavanja i mesto gde se rado okuplja beogradska politička, estradna i ostala elita i „elita“.

Mesto je samo po sebi simpatično. Dugačke stepenice vode do velike bajkovite bašte, skrivene u centru grada. Za par sekundi sam uspela da pobegnem od užurbanih lica studenata koji žure na svoja predavanja i saobraćajne buke koja dopire sa autoputa. Na ulazu nas dočekuje hostesa, zatim nas konobar vodi do stola, sve po pravilima službe. Unutra su zadržali stil 60-ih godina prošlog veka, sa velikim lusterima i zelenim tepihom.

Meni restorana „Franš“ sadrži kako domaće tako i internacionalne specijalitete. Ali da počnemo od početka. Kuver: naseckana šargarepa i krastavac začinjeni sa čini mi se susamovim uljem. Nakon toga konobar mi toplo preporučuje divan potaž od organskih sastojaka. Hvala preskočiću... Postalo je jako popularno da jedemo hranu bez glutena, bez GMO i naravno organsku! No da se vratim na temu... Nakon nagovora ipak pristajem da probam taj magičan potaž od organskog zelja, koprive, maslačka i sremuša (divlji luk). Potaž je dobar, ukus pomalo vuče na spanać i zaista se blago oseća luk. Sada mi i nije krivo što me je konobar naterao da ga probam.

Glavno jelo biram iz bogatog posnog menija. Bilo da ste religiozni, ili da držite dijetu, ili iz bilo kog drugog razloga ne želite da jedete meso, posni tanjir je sjajan izbor. Tanjir izgleda baš onako kako su vam verovatno bake pričale kako treba jesti. Kuvano povrće, zeleno, žuto, belo, narandžasto... U sredini se nalazi posuda sa prebrancem, a sa strane posna punjena paprika. Svaka čast kuvaru za ideju, ovaj pasulj baš daje ukus ovom jelu, upotpunjuje nedostatak mesa. U suprotnom, recimo da bi ovo bio jedan baš zdrav obrok, a takvog bi bio i ukusa.

Preporučujem onima koji vole da su u centru dešavanja.

Ocena: Devet.

Prijatno!

www.frans.rs

Pizza Bar

Verujem da je većina stanovnika Novog Beograda, svi zaposleni u blizini a i poneko sa strane barem jednom svratio u Pizza Bar. Ako ništa drugo, onda ste barem naručili pizzu preko telefona. Iako ovo mesto ne spada u klasičan restoran, možda je čak i neka varijanta malo boljeg fast-food restorana, na vašu molbu pišem o njemu.

U Bulevaru Mihajla Pupina nalzi se ovo, pre svega "udobno" mesto. Ulazim u enterijer jarkih boja sa gomilom detalja na policama i velikim, udobnim foteljama zbog čega ovo mesto podseća na nečiju dnevnu sobu. Prva pomisao je "toplo". More užurbanih lica, poslovno obučenih koriste svoju polučasovnu pauzu. A tu su i opušteni studenati koji ovde kuliraju. Zbog gužve i sveopšteg meteža i konobari su užurbani, ali daleko od toga da su neljubazni. Trude se da me smeste za sto sa najviše mesta, jer ja kao i obično vodim svoju bebu i njena ogromna kolica. Možda dolazak ovde sa bebom i nije najsjajnija ideja. Dolaze lepi dani, možda je bolje da sledeći put sačekam sunce pa da sednem u baštu, tamo će verovatno biti više mesta.

Za sve ljubitelje najpopularnijeg italijanskog jela ovde je raj. A za one koji ipak ne vole pizzu ili žele malo zdraviji obrok mogu da biraju između salata i potaža a tu je i mesni meni.

Već znam šta želim. Danas zaboravljam na dijetu. Biram pizzu sa začinjenom piletinom i naravno "Chicago style" testo. Pa kad je bal, nek je oficirski. Ukus mi je već dobro poznat. Pikantna piletina sa sirom, pečurkama i lukom i debelo testo. Još jednom napominjem luk... Pored začinjene piletine i debelog, "masnog" testa, luk na ovoj pizzi predstavlja šlag na torti. Naravno ne želite da se ljubite nakon ovakvog obroka. I dajte sebi vremena da se oporavite od ove pizze. Možda do kraja dana nećete ništa više jesti.

I nema šta dalje da se puno piše, pizza je dobra, izbor je veliki. Zato preporučujem da posetite za neki onako neobavezan obrok, kada ste u prolazu ili vas mrzi da se sređujete za neko "fancy" mesto. A možete i da naručite, ukoliko vaš mrzi da kuvate ili izlazite iz kuće.

Ocena: Šest...

Prijatno!

www.pizzabar.rs

Zapata Ciudad

Ovog vikenda, čini se da su lepo vreme rešili da iskoriste svi Beograđani. Ne znam kakva je situacija bila na drugim popularnim lokacijama, ali je Knez Mihailova ulica bila prepuna. Parking se jedva našao, a onda smo uplovili u reku ljudi i sa njima se lagano njihali do željene destinacije. Na celu tu gužvu samo nam je nedostajao stampedo devojčica koje su organizovano šetale, vriskale i vikale, noseći nekakve transparente. Kažu fanovi mlađanog Bieber-a. A jel? Pa, neka im bude. Bar nam život nije dosadan.

Za ručak biram novi restoran iz lanca Zapata. Zapata Ciudad se nalazi u centru grada, u ulici Vuka Karadžića. Hmmm a ona stara Zapata kod Vukovog spomenika, simbolično? Ostavljen nam je sto u bašti, sa kojom moram da priznam nisam baš oduševljena. Generalno bašte u centru grada i nisu neke... Ni sama ne znam šta mi smeta. Obična bašta sa drvenim stolovima i drvenim stolicama, ni po čemu drugačija od ostalih bašta u centru grada. Ljubazan konobar rešio je naš problem, i očas smo se našli unutra. Unutrašnjost je prava meksička, papričice kao već prepoznatljivi zaštitni znak ovog mesta, kaktusi, spisak koktela na zidu i masivni lusteri od kovanog gvožđa.

                            

Zapata je klasičan meksički restoran, pa je im je i takav meni. Na prvi pogled ne znam za šta bih se odlučila. Virim i na stolovima oko sebe vidim gomilu šarene hrane. Mmm sve deluje tako primamljivo. Crveno i žuto preovladava. Na meniju stoji napomena da sva hrana može da bude blaga ili ekstra ljuta. Za početak biram supu-potaž dana od mešanog povrća, poslužen sa naćos čipsom. Bojim se pikantnosti tog potaža, ali stiže blago-ljutkasta supica koju u principu može da jede svako. Za početak zadovoljna...

Za glavno jelo biram "Fajitas al gusto". Ovo nacionalno meksičko jelo se sastoji od mesa, koje vam posluže na pirinču, tortilje koju dobijete zasebno i pet vrsta soseva-tapasa, u posebnim činijicama. Posluženi su salsa sos, gvakamole sos, sos od topljenog sira, tapas sa paprikama i tapas sa paradjzom i lukom. Izabrala sam juneće meso i počinjem da ređam svoju tortilju onako kako meni to odgovara. Ukus ispunjava moja očekivanja.  

Čini se da u Zapati neguju pravu meksičku kuhinju, onu "uličnu". Jela su im ukusna i autentična, prava meksička. Obično u restoranima jedemo hranu koja je prilagođena ukusima našeg podneblja. Zato je ovo mesto dopadljivo i posebno.

Na kraju sam prijatno iznenađena računom. Uz dve čaše crnog vina, račun je veoma pristupačan. Eto prilike i za one koji vode računa o budžetu da se malo opuste i uživaju u meksičkoj hrani po više nego pristojnim cenama.

Ocena: Osam

Preporučujem-SVIMA!

Prijatno!

www.zapatabeograd.com

Public

„Divno“ kišovito nedeljno popodne. Čisto da nas podseti kako smo se prerano poradovali proleću. Kosančićev venac, kaldrmisana ulica, kojom su nekada vozili „Maratonci“, zgrada Rektorata umetnosti, kišobran i gumene čizme.

Spuštam se stepenicama u restoran Public, restoran od kojeg očekujem pre svega sjajan pogled. Sto pored prozora i pogled koji umesto očekivanog oduševljenja budi neku tugu. Mutna reka, zapuštena stovarišta, automobilske gume, prazan kej, kran u luci Beograd i kiša koja lije na ovaj pomalo zapušteni deo grada. U daljini se vidi zatvoreni Muzej savremene umetnosti koji dodatno potpiruje već letargičnu atmosferu. Baš sam izabrala dan da uživam u pogledu? Čak je i Karađorđeva ulica prazna, bez uobičajene saobraćajne gužve. Tek prođu po neka kola. Drago mi je što se nalazim unutra, u toplom. Kada malo bolje pogledam, možda to i nije ono što sam očekivala, ali ima u tom pogledu nešto zanimljivo...umetnički.

Kao i mnoga mesta i ovaj restoran ima otvorenu kuhinju. Sa zidova visi razno kuhinjsko posuđe, a u uglu je peć sa vatrom. Pored kuhinje je šank i iza šanka pomalo retro crvena mašina za sečenje mesa. Ovo bih inače smatrala nevažnim detaljem, ali kako u poslednje vreme u svakom restoranu naletim na identičnu crvenu mašinu za sečenje mesa, čini se da je postala vrlo popularna među beogradskim ugostiteljima. Moraću malo da istražim o čemu je reč. Na zidovima su jarke slike nekih kao strip junaka. Da budem iskrena nisam sigurna da znam kojem pravcu umetnosti te slike pripadaju, ali su za oko običnog čoveka simpatične.

I dok u pozadini svira neka španska melodija konobar donosi kajmak, sušeni paradajz i masline. Dobar početak. Na meniju je klasična restoranska ponuda. Nama je privukao pažnju fiorentina steak. Sočno meso sa T-bone steak-a, odležalo 25 dana servirano sa hrskavim povrćem iz voka i palentom. Kao dodatak poslužene su tri vrste soli: krupna bela, havajska i crna. 
U laganoj, mirnoj atmosferi pijuckam Cuvee i uživam u tišini nedeljnog ručka. Malo „sunca“ u ovaj kišoviti dan vratio je dezert u obliku raznih slatkiša upakovanih u simpatične teglice :) Njam! 

I za kraj nakon divnih, začinjenih jela valjalo bi oprati zube, naročito ukoliko postoji mogućnost da ćete se sa nekim ljubiti. Ne brinite se, u toaletu restorana Public naći ćete četkicu za zube :).

Preporučujem! 

Ocena: Osam 

www.restoran-public.rs