Restoran Franš

I kako sami za sebe kažu ovo je restoran koji pamti mnoge proslave, rođendane, poslovne događaje, svadbe...Generalno ovo je mesto raznih prestoničkih dešavanja i mesto gde se rado okuplja beogradska politička, estradna i ostala elita i „elita“.

Mesto je samo po sebi simpatično. Dugačke stepenice vode do velike bajkovite bašte, skrivene u centru grada. Za par sekundi sam uspela da pobegnem od užurbanih lica studenata koji žure na svoja predavanja i saobraćajne buke koja dopire sa autoputa. Na ulazu nas dočekuje hostesa, zatim nas konobar vodi do stola, sve po pravilima službe. Unutra su zadržali stil 60-ih godina prošlog veka, sa velikim lusterima i zelenim tepihom.

Meni restorana „Franš“ sadrži kako domaće tako i internacionalne specijalitete. Ali da počnemo od početka. Kuver: naseckana šargarepa i krastavac začinjeni sa čini mi se susamovim uljem. Nakon toga konobar mi toplo preporučuje divan potaž od organskih sastojaka. Hvala preskočiću... Postalo je jako popularno da jedemo hranu bez glutena, bez GMO i naravno organsku! No da se vratim na temu... Nakon nagovora ipak pristajem da probam taj magičan potaž od organskog zelja, koprive, maslačka i sremuša (divlji luk). Potaž je dobar, ukus pomalo vuče na spanać i zaista se blago oseća luk. Sada mi i nije krivo što me je konobar naterao da ga probam.

Glavno jelo biram iz bogatog posnog menija. Bilo da ste religiozni, ili da držite dijetu, ili iz bilo kog drugog razloga ne želite da jedete meso, posni tanjir je sjajan izbor. Tanjir izgleda baš onako kako su vam verovatno bake pričale kako treba jesti. Kuvano povrće, zeleno, žuto, belo, narandžasto... U sredini se nalazi posuda sa prebrancem, a sa strane posna punjena paprika. Svaka čast kuvaru za ideju, ovaj pasulj baš daje ukus ovom jelu, upotpunjuje nedostatak mesa. U suprotnom, recimo da bi ovo bio jedan baš zdrav obrok, a takvog bi bio i ukusa.

Preporučujem onima koji vole da su u centru dešavanja.

Ocena: Devet.

Prijatno!

www.frans.rs

Pizza Bar

Verujem da je većina stanovnika Novog Beograda, svi zaposleni u blizini a i poneko sa strane barem jednom svratio u Pizza Bar. Ako ništa drugo, onda ste barem naručili pizzu preko telefona. Iako ovo mesto ne spada u klasičan restoran, možda je čak i neka varijanta malo boljeg fast-food restorana, na vašu molbu pišem o njemu.

U Bulevaru Mihajla Pupina nalzi se ovo, pre svega "udobno" mesto. Ulazim u enterijer jarkih boja sa gomilom detalja na policama i velikim, udobnim foteljama zbog čega ovo mesto podseća na nečiju dnevnu sobu. Prva pomisao je "toplo". More užurbanih lica, poslovno obučenih koriste svoju polučasovnu pauzu. A tu su i opušteni studenati koji ovde kuliraju. Zbog gužve i sveopšteg meteža i konobari su užurbani, ali daleko od toga da su neljubazni. Trude se da me smeste za sto sa najviše mesta, jer ja kao i obično vodim svoju bebu i njena ogromna kolica. Možda dolazak ovde sa bebom i nije najsjajnija ideja. Dolaze lepi dani, možda je bolje da sledeći put sačekam sunce pa da sednem u baštu, tamo će verovatno biti više mesta.

Za sve ljubitelje najpopularnijeg italijanskog jela ovde je raj. A za one koji ipak ne vole pizzu ili žele malo zdraviji obrok mogu da biraju između salata i potaža a tu je i mesni meni.

Već znam šta želim. Danas zaboravljam na dijetu. Biram pizzu sa začinjenom piletinom i naravno "Chicago style" testo. Pa kad je bal, nek je oficirski. Ukus mi je već dobro poznat. Pikantna piletina sa sirom, pečurkama i lukom i debelo testo. Još jednom napominjem luk... Pored začinjene piletine i debelog, "masnog" testa, luk na ovoj pizzi predstavlja šlag na torti. Naravno ne želite da se ljubite nakon ovakvog obroka. I dajte sebi vremena da se oporavite od ove pizze. Možda do kraja dana nećete ništa više jesti.

I nema šta dalje da se puno piše, pizza je dobra, izbor je veliki. Zato preporučujem da posetite za neki onako neobavezan obrok, kada ste u prolazu ili vas mrzi da se sređujete za neko "fancy" mesto. A možete i da naručite, ukoliko vaš mrzi da kuvate ili izlazite iz kuće.

Ocena: Šest...

Prijatno!

www.pizzabar.rs

Zapata Ciudad

Ovog vikenda, čini se da su lepo vreme rešili da iskoriste svi Beograđani. Ne znam kakva je situacija bila na drugim popularnim lokacijama, ali je Knez Mihailova ulica bila prepuna. Parking se jedva našao, a onda smo uplovili u reku ljudi i sa njima se lagano njihali do željene destinacije. Na celu tu gužvu samo nam je nedostajao stampedo devojčica koje su organizovano šetale, vriskale i vikale, noseći nekakve transparente. Kažu fanovi mlađanog Bieber-a. A jel? Pa, neka im bude. Bar nam život nije dosadan.

Za ručak biram novi restoran iz lanca Zapata. Zapata Ciudad se nalazi u centru grada, u ulici Vuka Karadžića. Hmmm a ona stara Zapata kod Vukovog spomenika, simbolično? Ostavljen nam je sto u bašti, sa kojom moram da priznam nisam baš oduševljena. Generalno bašte u centru grada i nisu neke... Ni sama ne znam šta mi smeta. Obična bašta sa drvenim stolovima i drvenim stolicama, ni po čemu drugačija od ostalih bašta u centru grada. Ljubazan konobar rešio je naš problem, i očas smo se našli unutra. Unutrašnjost je prava meksička, papričice kao već prepoznatljivi zaštitni znak ovog mesta, kaktusi, spisak koktela na zidu i masivni lusteri od kovanog gvožđa.

                            

Zapata je klasičan meksički restoran, pa je im je i takav meni. Na prvi pogled ne znam za šta bih se odlučila. Virim i na stolovima oko sebe vidim gomilu šarene hrane. Mmm sve deluje tako primamljivo. Crveno i žuto preovladava. Na meniju stoji napomena da sva hrana može da bude blaga ili ekstra ljuta. Za početak biram supu-potaž dana od mešanog povrća, poslužen sa naćos čipsom. Bojim se pikantnosti tog potaža, ali stiže blago-ljutkasta supica koju u principu može da jede svako. Za početak zadovoljna...

Za glavno jelo biram "Fajitas al gusto". Ovo nacionalno meksičko jelo se sastoji od mesa, koje vam posluže na pirinču, tortilje koju dobijete zasebno i pet vrsta soseva-tapasa, u posebnim činijicama. Posluženi su salsa sos, gvakamole sos, sos od topljenog sira, tapas sa paprikama i tapas sa paradjzom i lukom. Izabrala sam juneće meso i počinjem da ređam svoju tortilju onako kako meni to odgovara. Ukus ispunjava moja očekivanja.  

Čini se da u Zapati neguju pravu meksičku kuhinju, onu "uličnu". Jela su im ukusna i autentična, prava meksička. Obično u restoranima jedemo hranu koja je prilagođena ukusima našeg podneblja. Zato je ovo mesto dopadljivo i posebno.

Na kraju sam prijatno iznenađena računom. Uz dve čaše crnog vina, račun je veoma pristupačan. Eto prilike i za one koji vode računa o budžetu da se malo opuste i uživaju u meksičkoj hrani po više nego pristojnim cenama.

Ocena: Osam

Preporučujem-SVIMA!

Prijatno!

www.zapatabeograd.com

Public

„Divno“ kišovito nedeljno popodne. Čisto da nas podseti kako smo se prerano poradovali proleću. Kosančićev venac, kaldrmisana ulica, kojom su nekada vozili „Maratonci“, zgrada Rektorata umetnosti, kišobran i gumene čizme.

Spuštam se stepenicama u restoran Public, restoran od kojeg očekujem pre svega sjajan pogled. Sto pored prozora i pogled koji umesto očekivanog oduševljenja budi neku tugu. Mutna reka, zapuštena stovarišta, automobilske gume, prazan kej, kran u luci Beograd i kiša koja lije na ovaj pomalo zapušteni deo grada. U daljini se vidi zatvoreni Muzej savremene umetnosti koji dodatno potpiruje već letargičnu atmosferu. Baš sam izabrala dan da uživam u pogledu? Čak je i Karađorđeva ulica prazna, bez uobičajene saobraćajne gužve. Tek prođu po neka kola. Drago mi je što se nalazim unutra, u toplom. Kada malo bolje pogledam, možda to i nije ono što sam očekivala, ali ima u tom pogledu nešto zanimljivo...umetnički.

Kao i mnoga mesta i ovaj restoran ima otvorenu kuhinju. Sa zidova visi razno kuhinjsko posuđe, a u uglu je peć sa vatrom. Pored kuhinje je šank i iza šanka pomalo retro crvena mašina za sečenje mesa. Ovo bih inače smatrala nevažnim detaljem, ali kako u poslednje vreme u svakom restoranu naletim na identičnu crvenu mašinu za sečenje mesa, čini se da je postala vrlo popularna među beogradskim ugostiteljima. Moraću malo da istražim o čemu je reč. Na zidovima su jarke slike nekih kao strip junaka. Da budem iskrena nisam sigurna da znam kojem pravcu umetnosti te slike pripadaju, ali su za oko običnog čoveka simpatične.

I dok u pozadini svira neka španska melodija konobar donosi kajmak, sušeni paradajz i masline. Dobar početak. Na meniju je klasična restoranska ponuda. Nama je privukao pažnju fiorentina steak. Sočno meso sa T-bone steak-a, odležalo 25 dana servirano sa hrskavim povrćem iz voka i palentom. Kao dodatak poslužene su tri vrste soli: krupna bela, havajska i crna. 
U laganoj, mirnoj atmosferi pijuckam Cuvee i uživam u tišini nedeljnog ručka. Malo „sunca“ u ovaj kišoviti dan vratio je dezert u obliku raznih slatkiša upakovanih u simpatične teglice :) Njam! 

I za kraj nakon divnih, začinjenih jela valjalo bi oprati zube, naročito ukoliko postoji mogućnost da ćete se sa nekim ljubiti. Ne brinite se, u toaletu restorana Public naći ćete četkicu za zube :).

Preporučujem! 

Ocena: Osam 

www.restoran-public.rs

Kafana Kovač

Ne tako davno bila sam u Kovaču, na jednoj privatnoj proslavi. Tada nisam obraćala pažnju na ovu kafanu, bila sam isuviše uzbuđena zbog našeg malog porodičnog slavlja. Drugih gostiju nije bilo, samo mi i tamburaši do sitnih jutarnjih sati. Tada nisam mogla da doživim ovaj restoran u njegovom svakodnevnom izgledu. Skoro me je prijatelj iz Hrvatske podsetio da obavezno moram da „obradim“ i Kovač. Pa kako se o njima priča i u komšiluku, tako sam se uputila na Voždovac.

Bulevar Oslobođenja, kuća na raskrsnici koja odudara od okolnih zgrada i u njoj poznata stara kafana. Dugo sam razmišljala da li da napišem restoran, ipak kafana je prava reč. Osam decenija, na mestu stare kovnice, postoji ova kafana. Sami za sebe kažu da su „savremeni etno restoran“.

I već na samom ulazu osetila sam onaj pravi miris kafane, koji me je podsetio na dedu i neku staru kafanu u selu, u koju bi nas on vodio na večeru. Bili smo klinci i to nam je  bio doživljaj, otići u kafanu. Lagano se vučem za hostesom do stola. Pokušavam da „upijem“ pregršt detalja koji krase ovu kafanu, a opet pripadaju baš tu. Starinski lusteri sa čipkanim abažurima, ćilimi na podu, prigušeno svetlo, stari mlin za kafu, domaća pogača i naravno čekić i nakovanj. Na stolu je saksija sa cvećem i kuver- domaći hleb i kajmak. U uglu svira harmonika i tamburica poznatu melodiju Zvonka Bogdana. Sa strane se nalazi zid sa vinima. I dalje me zbunjuje taj miris, do sada se nikada nisam zapitala na šta to baš sve stare kafane jednako mirišu?

Na meniju baš sve! Izbor beskrajan, ali to i nije iznenađenje. Kovač je nadaleko poznat po pečenju ispod sača, raznim leskovačkim gurmanlucima, rebarcima, butkicama, jagnjećim i telećim kotletima i vešalicama. Za one koji su više za restoranski meni tu je i selekcija pilećih i ribljih specijaliteta, kao i biftek pečen na ćumuru sa raznoraznim sosovima.

Očekivano biftek sa sosom od tartufa je savršen. Ono što je meni ulpšalo dan je selekcija vina. Vina iz celog sveta kao i domaća i vina iz regiona, krase podrum ove kafane. Izbor je beskrajan od pristupačnih vina do onih skupih koje sebi možemo da priuštimo samo u specijalnim prilikama, a poneka ni tada. Uz muziku Zvonka Bogdana izbor ne može da padne na nešto drugo osim Cuvée No. 1. 

Kovač u svojoj ponudi ima i vina za poneti, tačnije možete kupiti bilo koje vino iz njihovog podruma po ceni dobavljača i uživati u njemu u kućnoj atmosferi. Prelazim brzo pogledom po vinskoj karti. Iako je u ponudi Pošip, nažalost nemaju Pošip jedne male vinarije koji sam davno pila i više ga nigde ne mogu naći. Ja svoju potragu nastavljam, a vi svratite u Kovač, sigurna sam da ćete dobro jesti i na trenutak pobeći u neko sećanje u koje će vas odvesti mirisi i ukusi ove kafane.

Prijatno!

Ocena: Devet

www.restorankovac.com

Intergalactic Diner

U bivšem hotelu Jugoslavija, na Novom Beogradu, otvoren je drugi Diner iz ovog lanca. Kako sami za sebe kažu, cilj im je da prave najbolje hamburgere u galaksiji.

Po ugledu na dajnere u SAD-u napravljen je i enterijer ovog mesta. Ulaz krasi velika neonska reklama. U unutrašnjosti se nalaze crvena kožna sedišta koji podsećaju na sedišta u vozu. Na svakom stolu postoji jukebox mašina koja pušta muziku po vašoj želji, a obradovalo me je i saznanje da novac od jukeboxa ide u dobrotvorne svrhe.

Čim sam ušla, u glavi mi se vrti muzika iz filma Brilijantin. Imam utisak da se i sama nalazim u nekom filmu iz 60-ih i to mi se sviđa. Ne skidam osmeh sa lica.

Hamburger, hamburger i opet hamburger, a tako mnogo mogućnosti. Čitam meni i na svu sreću i mala slova ispod :) "Ne primamo kartice." Time je moja narudžbina ograničena na količinu novca koji imam u novčaniku. Dobro je jedino to što cene ovih hamburgera nisu visoke. Lista je dugačka. Na meniju se mogu naći obični, pileći, vegeterijanski hamburgeri. Moja odluka pada na juneći hamburger sa mocarela sirom, i naravno Coca-Cola. Primetićete već da ne volim mnogo da eksperimentišem sa svojom hranom i uglavnom biram "dosadne" kombinacije. Ljubazni, mladi konobar donosi hranu vrlo brzo. Pomišljam kako je verovatno student, pa konobariše za džeparac. Hamburger je sočan sa izbalansiranim ukusima mesa, sira i sosova. Uz hamburger, ovde poslužuju pohovane kolutiće sira i krompiriće.

Za sve one koji obožavaju američke palačinke, kao ja, evo mesta gde ih služe!

Za kraj, dobijam obećanje od konobara da će uraditi nešto po pitanju platnih kartica. Ipak pre nego što odete, proverite da li imate dovoljno keša u novčaniku.

Opšti utisak: Romantično, slatko mesto sa dobrom i ukusnom brzom hranom. Preporučujem svima, bez obzira na godine, ovo mesto će vam se svideti!

Ocena: U kategoriji dinera, ocena devet.

www.intergalacticdiner.com

Dan zaljubljenih u Fridi

Iako sam o Fridi već pisala, 14. februara sam opet posetila ovo mesto sa svojim dragim mužem kako bih proslavila dan zaljubljenih. Iako će me mnogi ispraviti i reći da danas slavimo Sv. Trifuna, i iako mi je pop okadio ulaz, ja slavim Dan zaljubljenih i ćerkin imendan. Tolerancija, neka svako slavi šta želi!

Oko pola deset, ekipa se tek okupljala. Sređene cice sa svojim jačim polovinama, neke u skroz opuštenom fazonu, dok su se neke odlučile za haljine i štikle. Ni onima koje nisu imale jaču polovinu, nije smetalo da dođu u ženskom društvu i dobro se zabave. A neke i nisu otišle kući same.

Konobari su užurbano nosili crvene, žute, plave koktelčiće, flaše vina i čuvene "fridine" tapase. Ubrzo se i šank napunio. Mesto za šankom je ovde možda i traženije. Tu je centar dobrog provoda... Malo piješ, malo đuskaš, napraviš jedan đir okolo i opet sve ponovo. Sami frajeri osmatraju situaciju, a devojke, koje su kao došle da se same provedu, ih kao ne primećuju. I tako do drugog ili trećeg koktela kada počinje mešanje i svi su u društvu sa svakim.

Hranu, koja je uvek u Frdi sjajna, stavljam u drugi plan. Večeras je bitna atmosfera. Light večera, salata sa piletinom i svežim spanaćem i flaša Jelić Morave. I puno, puno dobre zabave. Na prve taktove "Bla bla" benda masa oduševljeno uzvikuje, devojke se gibaju još jače a frajeri pogledom odobravaju.

Nakon što je konobarica odnela tanjire, ustajem i ja, a Frida se puni i onima koji nisu rezervisali stolove pa stoje u nekom međuprostoru, i oni đuskaju i pijuckaju svoje piće.

Lagano odlaze oni koji su došli samo zbog večere i oslobađa se par stolova. Moja beba bezbrižno kući spava, pa ja mogu sebi dati malo oduška i ostati do ranih jutarnjih sati. Za stolom pored nas smeštaju se Italijani i sa svojim već poznatim zavodničkim forama vrše pohod na sve što je žensko u Fridi. Zanimljivo ih je gledati, idu od ekipe do ekipe nazdravljaju, svakoj devojci nešto dobacuju, nude piće i ubrzo i oni dobijaju žensko društvo.

Malo dalje vidim da su svratili i jedan poznati glumac i pevač sa svojim devojkama da malo i oni "prozuje" kroz Fridu.

I nakon trećeg bloka pesama, vreme je da se krene kući. Ja sam se odlično zabavila. Probajte jedan vikend i vi!

Ocena: Provod čista destka!

www.cantinadefrida.com