Shangrila

Stigao je i maj...Iako je vreme u aprilu obećavalo sunčano proleće, u maju nas je dočekalo par kišnih dana...I umesto da sada pišem o nekoj lepoj novoj gradskoj bašti, opisaću vam unutrašnjost novootvorenog kineskog restorana, u ulici Trešnjinog cveta. Čak im i adresa odgovara :)

Ukoliko od enterijera kineskog restorana očekujete crvene kićanke i zmajeve, to u restoranu Shangrila nećete videti. Ovo mesto je prilično elegantno i enterijer deluje skupo, a i cene su u skladu sa izgledom. Sedela sam u delu za nepušače za tradicionalnim kineskim rotirajućim stolom. U blizini je "VIP" deo, i iako mrzim ovaj izraz, moram da priznam da mi je ogroman rotirajući sto od masivnog drveta privukao pažnju. Za stolom može da sedi dvadesetak osoba, a u sredini stola se nalazi ogromna fontana. Iako moj opis zvuči kao kičerica, verujte da je ovaj sto prilično elegantan i idealan za neku poslovnu večeru ili neko privatno okupljanje.

Prolećne rolnice su meni uvek idealan početak u kineskom restoranu. Ovde ih prave sa svinjetinom i povrćem. Naša greška, nismo pitali. Ljubazni konobar se skoro zagrcnuo kada je čuo da ne jedemo svijetinu pa se odmah ponudio i da naprave samo sa povrćem. Malo se opustio kada smo mu rekli da naše izbegavanje svinjskog mesa nije religioznog karaktera.

Nakon fijaska sa rolnicama (koji je bio isključivo naša krivica), idealno je legla kukuruzna supa sa belancem. Kako sam na par mesta jela nekoliko varijacija ove azijske supe, mogu da zaključim da je njihova prilično dobrog ukusa...U prevodu nije ljuta, pa je pristupačna svima. Za glavno jelo na rotirajućem stolu se našla piletina s povrćem u čeličnom tanjiru i piletina sa kikirikijem i naravno uz to beli pirinač. Iako je meni ovog restorana prebogat, prvi put volim da jedem nešto poznato. Ova dva jela su klasika kineske kuhinje i takvog su i ukusa.

Iako sve pohvale restoranu Shangrila, nažalost moram da primetim da je mesto bilo poluprazno. Zašto? Ne znam.

Preporučujem: Svima koji vole specijalitete kineske kuhinje, a spremni su za to i da plate.

Ocena: Osam.

Iguana

Zbog ovog teksta mi verovatno sledi razvod braka. Ipak zamisao je da ja dajem svoje viđenje beogradskih restorana. Moj muž se prvi sa ovim kritikama neće složiti. Opet sa druge strane, on je čovek koji nije mogao da priča petnaest minuta nakon što je pojeo lokalnu supu na Tajlandu.

  

Odmah na početku moram da naglasim „this is not my cup of tea“. Neki ljudi vole ukuse Azije, a neki drugi, gde se ubraja i moja malenkost, vole azijsku hranu na „srpski“ način. U prevodu redukcija ukusa. Međutim, kako živimo u demokratiji (barem u našoj  maloj porodici) s vremena na vreme odem u Iguanu u kojoj se moj muž davi u hrani, a ja obično nakon sto godina razgledanja menija zamolim konobara da mi donese vok, po mogućstvu redukovan. I tako… Veče prolazi i dok moj muž uživa u jelima začinjenim kokosovim mlekom, limunovom travom, wasabi renom i gomilom drugih istočnjačkih začina i sosova kojima ni ime ne umem da izgovorim, ja uživam u predivnom ambijentu, uvek savršenim džez muzičarima i dobrom vinu. Naravno sa istarskom Malvazijom uvek znam šta da očekujem. Iguana je jedini restoran u gradu u kome uživam, iako zaista ne volim njihovu kuhinju. Ljubazno osoblje, džez, koncertni klavir i kontrabas, dobra čaša vina i žamor malo ozbiljnijih lica dovoljni su da se „najedem“ atmosfere ovog mesta. I za kraj, koji uvek željno iščekujem, predivni kolač od urmi. Divan biskvit natopljen sosom od urmi, predstavlja onu poslednju kap koja ipak prevagne tas na stranu „Iguane“. 

Predlažem da probate ukoliko volite azijsku hranu, jer preporučuju je svi ljubitelji iste. Predlažem da probate ukoliko volite dobru atmosferu, malo džeza i vino. Možete se smestiti za barom, što ja često radim, ili u letnjem periodu na terasi.

Prijatno, i ne zaboravite da tražite kolač od urmi!

Ocena: Hrana prema viđenju mog supruga: Osam

 (mislim da je nepošteno da ja ocenjujem hranu)

Atmosfera: Devet
 

www.iguana.rs

Ginger Grand Casino

Kada se zaželim azijske hrane, eto mene u Gingeru. Iako će mnogi reći da postoje mnogo bolji azijski restorani moj izbor pada na Ginger, a evo i obrazloženja. Nisam zapravo veliki ljubitelj azijskih kiselo-slatkih, ljutih i prezačinjenih jela, sosova i kombinacija. Zapravo, uglavnom na putovanjima po Aziji ostanem gladna. Ali kao i svi mi i ja imam u okruženju ljude koji žele da jedu azijsku hranu i tu je Ginger pravi kompromis.
 

Jedan od restorana Grand Casina, sa pogledom na Dunav i Kalemegdan nudi i više nego pristojan „All you can eat“ meni, za male pare.

Večeru uvek započinjem pomalo ljutkastom tajlandskom supom od kukuruza sa kokosovim mlekom. Ukus je jak, a opet ne previše, već taman koliko je potrebno da se svidi svakome. Nakon toga obično počastim sebe prolećnim rolnicama i tostom sa škampima i susamom, koji prelivam standardno soja sosom. Za one koji smatraju da je moj izbor dosadan, na meniju se nalaze i terijaki i slatko-ljuti sos, pa ko želi nek izvoli!

I dok uživam u dobrim zalogajima, ispred sebe gledam ljude koji se kockaju. Neki su raspoloženi, neki nervozni, generalno more različitih lica koja inspirišu maštu. Neki od njih svrate da pregrizu nešto pa se odmah vraćaju igri. U takvoj atmosferi, na pamet mi padaju scene iz mnogobrojnih filmova o agentu 007.

Za glavno jelo biram sveže spremljeni roštilj od gambora i lignji, malo salate i pirinač. Bilo je teško odoleti primamljivom voku, ali mora malo i da se pazi na liniju, naročito kada je koncept švedskog stola u pitanju. Na umu mi je još i dezert. Karamelizovano voće sa čokoladom i susamom ili lepljivi pirinač sa đumbirom?

Kako se „Ginger“ nalazi u zoni kockarnice, ne zaboravite da ćete morati da se registrujete na ulazu. Stoga, proverite da li vam je lična karta u novčaniku!

Nedostatak ovog mesta je terasa. S’ obzirom na pogled bio bi to pun pogodak!

Preporučujem i vama, a ja odoh da malo isprobam sreću! Hmm Crno ili Crveno?

Prijatno!

Ocena: Sedam

www.grandcasinobeograd.rs/restorani/ginger