I kako sami za sebe kažu
ovo je restoran koji pamti mnoge proslave, rođendane, poslovne događaje,
svadbe...Generalno ovo je mesto raznih prestoničkih dešavanja i mesto gde se
rado okuplja beogradska politička, estradna i ostala elita i „elita“.
Mesto je samo po sebi simpatično. Dugačke stepenice vode do velike bajkovite bašte, skrivene u centru grada. Za par sekundi sam uspela da pobegnem od užurbanih lica studenata koji žure na svoja predavanja i saobraćajne buke koja dopire sa autoputa. Na ulazu nas dočekuje hostesa, zatim nas konobar vodi do stola, sve po pravilima službe. Unutra su zadržali stil 60-ih godina prošlog veka, sa velikim lusterima i zelenim tepihom.
Glavno jelo biram iz bogatog posnog menija. Bilo da ste religiozni, ili da držite dijetu, ili iz bilo kog drugog razloga ne želite da jedete meso, posni tanjir je sjajan izbor. Tanjir izgleda baš onako kako su vam verovatno bake pričale kako treba jesti. Kuvano povrće, zeleno, žuto, belo, narandžasto... U sredini se nalazi posuda sa prebrancem, a sa strane posna punjena paprika. Svaka čast kuvaru za ideju, ovaj pasulj baš daje ukus ovom jelu, upotpunjuje nedostatak mesa. U suprotnom, recimo da bi ovo bio jedan baš zdrav obrok, a takvog bi bio i ukusa.
Preporučujem onima koji vole da su u centru dešavanja.
Mesto je samo po sebi simpatično. Dugačke stepenice vode do velike bajkovite bašte, skrivene u centru grada. Za par sekundi sam uspela da pobegnem od užurbanih lica studenata koji žure na svoja predavanja i saobraćajne buke koja dopire sa autoputa. Na ulazu nas dočekuje hostesa, zatim nas konobar vodi do stola, sve po pravilima službe. Unutra su zadržali stil 60-ih godina prošlog veka, sa velikim lusterima i zelenim tepihom.
Meni restorana „Franš“
sadrži kako domaće tako i internacionalne specijalitete. Ali da počnemo od
početka. Kuver: naseckana šargarepa i krastavac začinjeni sa čini mi se
susamovim uljem. Nakon toga konobar mi toplo preporučuje divan potaž od
organskih sastojaka. Hvala preskočiću... Postalo je jako
popularno da jedemo hranu bez glutena, bez GMO i naravno organsku! No da se vratim na temu... Nakon nagovora ipak
pristajem da probam taj magičan potaž od organskog zelja, koprive, maslačka i
sremuša (divlji luk). Potaž je dobar, ukus pomalo vuče na spanać i
zaista se blago oseća luk. Sada mi i nije krivo što me je konobar naterao da ga
probam.
Glavno jelo biram iz bogatog posnog menija. Bilo da ste religiozni, ili da držite dijetu, ili iz bilo kog drugog razloga ne želite da jedete meso, posni tanjir je sjajan izbor. Tanjir izgleda baš onako kako su vam verovatno bake pričale kako treba jesti. Kuvano povrće, zeleno, žuto, belo, narandžasto... U sredini se nalazi posuda sa prebrancem, a sa strane posna punjena paprika. Svaka čast kuvaru za ideju, ovaj pasulj baš daje ukus ovom jelu, upotpunjuje nedostatak mesa. U suprotnom, recimo da bi ovo bio jedan baš zdrav obrok, a takvog bi bio i ukusa.
Preporučujem onima koji vole da su u centru dešavanja.
Ocena: Devet.
Prijatno!